У Бризбејну је у припреми концерт под називом ‘Моја џипси душа’, а публици ће се представити оперска певачица Милијана Николић и сликарка Зоки Бугарски. Наше уметнице се појављују и на радију 4ЗЗЗ у Бризбејну на оба програма ‚Озон‘ и ‚Балкан Битс‘, које води наша домаћа екипа.
Жеља нам је била да верним читаоцима дочарамо овај интересантан интервју ексклузивно за Српски Глас. У почетку смо поразговарали са нашом сликарком Зоки пошто смо је први пут упознали, и она је желела да подели свој уметнички пут са нашим читаоцима.
ЗБ: Своје срећно и радосно детињство сам провела у Србији, у малом зеленом селу Мол, на десној обали Тисе. Окружена љубављу и природом и данас црпим снагу из тих дивних дана проведених са породицом коју свако може да пожели. Још од малих ногу сам знала да ће се креативност прожимати у свакој области мог живота. Све је уметност… Уметност спремања хране за наше вољене, унутрашњост међуљудских односа и уметност стварања среће и у најтежим тренуцима.
Људска душа, љубав и емоције су увек биле у центру мог интересовања. Одатле потиче и моја потреба да првенствено откривам себе кроз уметност и евентуално по својим могућностима инспиришем и друге људе да обрате пажњу на себе. Сматрам да је срећа када схватимо ко смо са свим врлинама и манама и када одлучимо да живимо живот по својој мери. Срећа је сачувати своју индивидуалност и прихватити различитости других.
Животни пут ме је довео у Аустралију 2006. године када сам заједно са својим супругом и једногодишњим сином допутовала у Сиднеј где сам провела првих десет година на овом континенту. Почетак неког активног цртања десио се као резултат носталгије. Увек сам имала љубав и подршку своје четворочлане породице, али још увек нисам осећала да је ова земља мој дом. Моје слике су одавале осећај таме. Напокон смо одлучили да се стицајем околности преселимо у Квинсленд, поред моста који води ка Редклифу, који ми је донео осећај мира и радости. Боје које данас користим су пуне живота. Ентузијазам детета који ме обузме сваки пут док сликам и могућност да делић тога поделим са другим људима ми причињава огромно задовољство. Оплемењивањем своје душе помажемо и својој околини.
Сликање је моја страст. Ту се отварају бесконачне могућности да се допре у дубине човекове душе. Уметност не трпи окове. Она је бесконачан и неисцрпни извор среће мира и задовољства.
МН: Бити уметник је мисија. И онда просто имаш жељу да те емоције и то све преточиш: Зоки у слике, ја у звук‚ додала је Милијана.
ЗБ: И да оплеменимо друге људе. А ја се трудим да оплеменим свако биће коме осетим да је то потребно. Док сам у својој галерији/кафићу, и проводим време са људима, можда ја могу да кажем нешто лепо том човеку или жени а што ће им можда променити живот. Исто тако радимо у кафићу, што ми је велико задовољство, са децом ометеном у развоју, са депресијом, са разним проблемима, можда нису имали добру прилику у својој породици, да имају неку здраву основу, тако да мој супруг и ја покушавамо да им дамо ту неку љубав и разумевање који можда они нису никада добили од својих најближих. То су толико ситне ствари које би свако од нас могао да уради, да се они осећају снажним кроз то што раде. Јер они кроз то једно мало искуство, када неко верује у њих, могу да се развију у нешто лепше, боље, чвршће. Да буду спремни за живот. Исто тако се трудим да ако су на анти-депресивима да их некако одговорим од тога, ја нисам доктор, али покушавам на неки природан начин да их наведемо на то и успели смо са три детета, тако да то видим као велики успех. И то бих највише могла да радим у будућности. Можда да радим неку арт терапију са тинејџерима, јер мислим да је то јако критична група деце у том периоду.
Да бих могла мало више да дам, планирам да се можда мало више едукујем да почнем да радим неке друге стилове. Волела бих да научим уље, тако да сам уписала нешто у августу. Волим да се бавим људима и њиховом душом.
– Сада да чујемо од Милијане како је прошла са претходним концертима пошто у Бризбејну опера и уметност цветају од када Милијана има редовне наступе.
МН: Ми смо сада игром случаја принуђени да будемо овде. Путовања су стала као што знате, тако да ту смо где смо, и сад оно што је можда највећа уметност у животу је пронаћи у свакој ситуацији најоптимистичнији начин и окренути сваку ситуацију на оптимизам и на нешто добро и извући из тога максимум колико можете. Тако да идеје свих тих концерата су почеле док сам била у карантину у Бризбејну. Као што сам раније причала, ту сам се срела са Евом, нашом пријатељицом која је имала ту могућност да има тај свој предиван простор и тако је то кренуло. Просто нисмо могли да чекамо да сад видимо шта ће да се дешава и кад ћемо моћи да кренемо на путовања. Та наша духовна путовања и даље се дешавају и ми морамо да одговоримо на њих. Тако да ето не дешава се можда на великој сцени, али ово је исто нешто што је јако важно и нешто што је мене увек инспирисало, јер врло често чујете од људи: ‚Јао, за мене није опера, ја не знам то, нисмо никада ишли, нисмо никада гледали.‘
Људи из незнања врло често мисле да ту врсту музике неће моћи да схвате, да им се неће допасти, али када мало боље упознате, када имате неког ко ће да вас води кроз све то и ко ће да вам објасни, онда можете да схватите суштину и можете заиста да се опустите и да уживате у свему томе. Тако да је то исто један део неке моје мисије, поготову овде у Аустралији, да приближим то нешто што је можда за нас који долазимо из Европе неко културно наслеђе и нешто што је део наших живота да идемо у позориште да одлазимо да слушамо оперу. Jа се сећам чак и у школи водили су нас да гледамо, да слушамо. Неком се свидело, неком није. Неко је побегао у Мек Доналдс, неко је остао. То је све нормално. Али је битно да постоји та иницијатива.
Исто што и Зоки каже да воли да ради са децом, ја исто мислим да су деца заиста наша будућност и да са децом треба радити од малих ногу на томе. Ја кроз школу свог сина могу да видим децу која иду са њим у школу. Они раде пуно на мјузиклу, више су усмерени ка неким модерним жанровима, међутим кад год су имали прилику рецимо у њиховој школи питали су мог супруга и мене да им певамо на неким њиховим малим догађајима и онда видите децу која потпуно отворених уста избезумљено седе, слушају и гледају и мисле се: ‚Шта је ово, шта нам се десило?‘ Имали смо толико деце која су нам пришла и рекла:
‚А како, како ви производите тај звук, како сте ви то научили?‘
Јер на жалост, сад у ово данашње време претеране модернизације, врло је лагано да ставите микрофон испод уста и да ваш глас звучи енормно и да је то просто нешто сасвим нормално.
Ми смо рођени као оперски певачи. Не знам да ли то знате. Ми дишемо кад смо рођени као оперски певачи из стомака. Да ли сте видели икад дете које плаче да је промукло? Може да плаче 4 до 5 сати и цео дан и никада неће да промукне. Никада се неће уморити. Зато што дишемо природно. Ми кад кренемо да говоримо, ми заборавимо да дишемо. Дишемо плитко. Ја бих волела да децу вратим на то, ја бих волела да им покажем како могу да користе своје тело. То је једна врста медитације и врло терапеутски делује на децу. Дах је живот. Уздисај, издисај, то је живот. Шта морамо да радимо – морамо да дишемо. Можемо да не једемо 4, 5 дана, али не можемо да не дишемо. И то је оно што је јако важно.
Ево ускоро радим једну малу радионицу и то баш са децом из основне школе. То ће бити на неки начин и мој истраживачки део рада. Да видим како бих могла да децу научим да поново дишу, да поново користе свој глас, да извуку максимум из себе и да им на неки начин малим корацима приближимо и оперу и да покажемо да то није баук. Све што сам научила у животу кроз ликове из опера, је то да су то исто живи људи, то су људи који имају емоције и који пролазе различите тегобе. То је све нешто што је део нашег живота, што је нама свима врло блиско. Тако да ето, тај пут душе никада не престаје и он и даље увек траје и битно је истраживати и проналазити нове начине како усмерити и где усмерити ту енергију.
Ево сада и ово што се дешава, наш концерт ‚Моја џипси душа‘, није нешто што је случајно настало, ништа није случајно, ја то верујем. И ово што смо се нас две (Зоки и ја) састале, ја исто верујем да то није случајно. То је исто нека врста судбине. Знам да Роми верују у судбину. Тако да све је то део једне приче. Рецимо мени се допада једна од Зокиних слика а то је баш ова која је на нашем плакату, која се зове ‚У међувремену‘. Значи, живот је оно што се дешава у међувремену, док ми размишљамо, путујемо и док планирамо нешто, али оно што нам се дешава је живот.
ЗБ: Кроз уметност можемо да дотакнемо свако људско биће без обзира какви су њихови погледи на живот.
МН: Јер свако има душу и свако је изабрао пут своје душе. Свако бира којим ће путем његова душа да иде. Ту има места само за спајање и разумевање. Да кажемо да је овај наш пројекат, Зокин и мој, мост за људе да га пређу, да се споје и да дођу на неко место мира. И то је наша мирна лука. Где смо ми. Окружени смо природом и можемо заиста да уживамо и живимо са природом сваки дан.
ЗБ: Мир је чак битнији од среће. Ако људи имају свој мир, онда им нису потребне никакве сензације као што у данашње време нема више равнотеже. Људи су отишли превише на ту страну, битно је како изгледамо а запостављена је она друга страна која је у ствари срж свега. Свако има исту потребу. Људи раде ствари или из страха или из љубави. Ту смо сви исти. А у ствари сви смо уплашени од самоће. Поред свих ових контакта преко социјалних мрежа, нема више оног људског додира. Људски додир се изгубио. Изгубило се то што је најбитније када се најближи загрле, када неко осети да је ту још неко, да нису сами. Тако да кроз наш концерт желимо да позовемо све да дођу, а ми ћемо им дати мало топлине у сваком смислу.
– Дивне филозофско/психолошке идеје и виђења на живот од наших драгих гошћи. За крај смо питали Милијану да објасни читаоцима шта да очекују од програма.
МН: Што се тиче мог дела, ту ће бити заступљене композиције од класичних арија из опере. Највећа инспирација ми је Кармен, зато се шоу зове ‚Моја џипси душа‘. Има ту још многих других опера које су биле инспирисане џипси музиком, али ово је нешто што је на мене оставило трага и решила сам да представим различите композиторе, нпр. шпанске композиторе Мануела Де Фаљу и Фернанда Обрадорса. То су композитори који су били инспирисани џипси музиком, и онда сарсуела, то је шпанска оперета, настала још у 18. веку. То је била углавном популарна музика шпанских народних песама и онда се све то спојило у неку врсту оперете и пуно певача је певало, рецимо Домингови родитељи су били певачи шпанске оперете. Оне говоре о људима из радничке класе и обичним људима. Исто тако и Кармен је била опера која је била врло револуционарна у своје доба, јер никада раније нико није ставио на главну сцену Ромкињу, да је она јунакиња, снажна жена, која зна шта жели, која зна како жели да живи, која има потпуно своја правила душе која су најважнија за њу. Значи та слобода, слобода духа, то је оно за шта она живи. Многи гледају Кармен као ‘фаталну’ жену. Она је ‘фатална’ жена управо због тога каква је била. Веродостојна самој себи. Увек и у свакој ситуацији. И због тога су мушкарци били луди за њом, а жене желеле да буду као она. А за то треба бити и храбар и имати мир у срцу и души да си то ти. И она чак шта више, када је видела у картама своју смрт, она је након тога устала и играла. Уметност живљења. Живот је јачи од смрти.
Пошто не можемо да путујемо, то је неки начин да можете да се опустите уз чашу вина, седнете и то је тај клупски начин уживања. Он је врло пријемчив публици данас и чак шта више након наших ранијих искустава у овом простору ‚City Workshop‘ – ‚Градска радионица‘, који отприлике 80 до 100 људи може максимално да прими, људи су врло дирнути управо због тога што осећају те вибрације гласа и музике и могу потпуно да се препусте и уживају. Не користимо микрофоне, ништа. Сала је лепа, акустична. Заиста је ужитак певати за одабрану публику.
Концерт ‚Моја џипси душа‘ у Бризбејну
- јули од 19:00 и 1. август од 16:00
Резервације на https://www.cityworkshop.com.au/
Интервју на Балкан Битс програму 4ЗЗЗ/Зед Дигитал Бризбејн
- јули од 20:00 уживо преко 4ЗЗЗ https://www.4zzzfm.org.au/
или преслушајте после програма на https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats
Сви уметници и музичари могу да нам се јаве на balkanbeatszeddigital@gmail.com
Текст: Биљана Летић
Фото: Архива М.Н. / З.Б.
