– Борба за правду тек почиње! Обећао сам Србима утамниченим у Хрватској да ћу затражити скупштинске мандате на следећим изборима у Србији и да ћу бити њихов глас и зато улазим у политику. Да ћу се залагати за њихову слободу и заштиту свих Срба који се угњетавају због греха рођења, само зато јер су рођени као Срби. Разочаран сам у државу Аустралију и тужићу је, јер ме је јефтино продала Хрватској. Хвала свима који су били уз мене све ове године, хвала нашим земљацима из дијаспоре нарочито из Аустралије.

Овако почиње интервју за Српски Глас Драган Васиљковић (66) – Капетан Драган који је после 13,5 година тамновања у Аустралији и Хрватској због наводних ратних злочина у време рата у Хрватској, пуштен на слободу и сада се налази у Србији, у карантину због корона вируса.

Какви су вам први утисци на слободи, с обзиром да сте се нашли у невероватној ситуацији да после толико година проведених у изолацији, сада морате опет у излолацију?

– За себе волим да мислим да сам узоран грађанин. Ако су надлежни донели одлуку да је изолација оправдана, сматрам да ми је дужност, као узоран грађанин, да такву наредбу испоштујем. Ја сам у изолацији још од 23. маја 2019. године када су ме усташе незаконито одвојили од осталих Срба у злогласној Лепоглави схвативши да их моје присуство уједињује и храбри. И то, у ћелији без контаката са људима. Мислим да свако коме тешко пада изолација у својој кући од пар недеља, треба да се присети да сам ја дуго у изолацији, па ако мени није тешко да додатно испоштујем изолацију, толико колико и сви други, а која неоспориво спашава животе, не би требало тешко пасти никоме пар недеља провести у сопственој кући.

Шта сте прво урадили када сте ушли у Србију?

– Кад су ми се приближили српски полицајци на граничној линији, узвикнуо сам: „Најзад људи!“

Како проводите време у изолацији и да ли сте савладали Твитер, Скајп и осталу „нову“ технологију? Занимљиво је да сте ви први у Србију донели даљински телефон…

– Да, Фонд Капетан Драган је био први бежични Интернет провајдер (www.yu), у оквиру фондације постојао је први јавни рачунарски центар у коме је први контакт са рачунаром и Интернетом доживело око 15.000 Београђана. Након готово 14 година, без додира са надолазећим технологијама, било ми је потребно неколико дана да „испипам“ најважније могућности смарт телефона и рачунара. Још нисам користио Твитер, али Вибер и Whatsapp сам „ставио у службу“. Моја бивша секретарица из Фондације ће ми се ускоро прикључити, па ће ми помоћи да успоставим администрацију и савладам употребу нових технологија.

Без обзира што је корона вирус већ недељама главна тема у свим медијима, а ви сте скоро деценију и по били заточени, ипак је вест о вашем изласку из хрватског казамата била једна од ударних. Срби вас нису заборавили, како то коментаришете?

– Можда зато што сам леп??? Мама ми је увек говорила да сам најлепши на свету. Маме ваљда не лажу? (Мало шале да Корона умре од смеха.) Не само да ме Срби нису заборавили, већ је ово први пут у свом животу, да ја осећам како и држава Србија стоји иза мене. Леп је то осећај и обећавајући за сваког Србина.

Шта ћете прво урадити када изађете из изолације и које особе би волели што пре да видите?

– Прошетаћу се до Золошког врта где ће ми се придружити бројни пријатељи укључујући и оне што су долазили у посету чак и у Аустралију – Бора Ђорђевић, Лане Гутовић, принцеза Линда и принц Михаило, Весна Југовић, и многи други пријатељи и заштитници животиња.

Срби, овде у Аустралији, пратили су све ове године вашу животну драму од 2006. Испричајте нам дешавања из данашњег угла те битке – најпре око изручења Загребу, па потом суђење у Хрватској, па боравак у њиховим затворима…

– Најкраће речено, читав овај процес је велика срамота за Аустралију, која се до недавно поносила са својом флоскулом „the great Australian fear go.“ Што је „умрло“ у овом процесу, када ме је Аустралија испоручила нацистичкој држави Хрватској, без иједног јединог проверљивог доказа, на основу документованог лажног захтева који је својеручно потписала неморална хрватска министарка. У некој земљи која држи до себе, то би се морало сматрати дипломатским инцидентом јер је аустралијски министар преварен од стране неморалне министарке, без образа и части. Мада га је на то упозорио писмом тадашњи министар правде Србије Никола Селаковић, аустралијски министар је испоручио свог држављана. Иако је било више него очигледно да у Хрватској нема услова за праведно суђење Србима, иако је знао да против мене није постојао нити један оптужујући проверљив доказ. Баш као што не постоји ни дан-данас.

Најавили сте тужбе против Аустралије и Хрватске…

– Ови процеси нису завршени, већ тек сада почињу. До сада су били само монтирани процеси унутар нацистичке државе Хрватске, а сада су пред комитетом Уједињених нација и Европског суда за Људска права где хрватски нацисти са таквим доказним стандардом немају баш никакве шансе. Направљен је и одштетни захтев против Аустралије од 40 милиона долара. Осећам да ме је издала и да се продала Руперту Мардоку, јако јефтино. Након тога ћемо видети колики и какви одштетни захтеви ће се правити против Хрватске.

За шта су вас све Хрвати теретили и како је изгледало суђење за наводне ратне злочине?

– За измишљене будалаштине у које ни деца не би поверовала, а личило је на карикатуру процеса са тзв. сведоцима који истовремено бораве у јуну и јулу месецу на две међусобно удаљене локације, истовремено. То може у нацистичкој држави Хрватској када се суди Србину, без икаквих проверљивих доказа.

Како су се током суђења и издржавања казне опходили према вама?

– Па пошто су Хрвати познате кукавице, што су показали и кроз историју, они који су били у контакту самном били су изузетно љубазни, док они које не видите, који издају наређења „одозго“, понашали су се, баш како то и доликује нацистичкој погани. То су они што нареде да се затвореници буде сваких сат времена или да се Србин држи до последњег дана у затвору, док се сваки Хрват пушта кући након 2/3 казне. У Солину су иначе били крајње коректни, али Лепоглава је сушта супротност.

Када вам је било најтеже и о чему сте све размишљали током боравка у Солину и нарочито Лепоглави?

– Најтеже ми је било када је у аустралијском затвору у Сиднеју, Хрват Антун Катић покушао да од мене унајми плаћеног убицу како би убио свог рођеног сина од 14 година и девојчицу коју је силовао од њене дванесте године, како не би сведочили против њега. Обратио се на погрешну адресу јер је насео хрватској пропаганди да је Капетан Драган командовао „најгорим четницима и убицама“. То наседање је коштало Антуна и његову супругу Фатиму 20 година робије. Деца су спасена а ја сам добио 15.000 аустралијских долара као личну награду од полиције, за спречавање убиства двоје малолетне деце од руке хрватског педофилског брачног пара, а новац ћу усмерити за борбу против педофилије. У књизи коју сам написао и излази ускоро под називом „Грехом рођења“, детаљно је описана та педофилска сага, хрватског брачног пара, њихово хапшење, као и детаљан редослед мог учешћа у спашавању поменуте деце и хапшењу зликоваца.

Да ли сте имали контакте са хрватским осуђеницима?

– Да, све док ме нису ставили у изолацију 23. маја 2019. Могу вам рећи, да су ме хрватски затвореници и у Солину и у Лепоглави увек ословљавали са максималним поштовањем и уважавањем. Нисам ни једном доживео нешто непријатно од стране хрватског затвореника.

У Лепоглави сте се упознали и са Србима осуђеним за наводне ратне злочине…

– Тамо сам упознао и стекао сазнања о 63 случаја хрватске злоупотребе правосудног система против Срба, чији је „грех“ једини тај, да су рођени као Срби. Хрвати данас користе судске процесе против Срба, као што су њихови очеви користили „србосјек“ за прогон и зликовачко етничко чишћење. Зато и хоћу да им помогнем.

Хрватска вам је забранила улаз у државу на 20 година, као и у земље ЕУ.

– Будале, о томе само могу да сањају! Ускоро ћу отићи у Холандију на некакву прославу. За казну ће, стварно, два Хрвата добити забрану уласка у Србију за следећих 20 година колико сам обавештен. Тек толико да виде како Србија није шака јада. Таквој Хрватској не желим рећи ништа, али ћу сигурно рећи остатку света да је ова Хрватска непоправљива, злочиначка творевина коју ваља угасити.

Рекли сте својевремено да су Хрвати народ који је измислио злочине и издали своју домовину Југославију. Да ли остајете при тим тврдњама?

– Није истина! Никад ја нисам рекао да је „хрватски народ измислио злочине“ већ да су измислили: „Индустријске погоне за убијање деце, млађе од 14 година, србосјек (кама за клање српске деце) те да таквих злотвора и зликоваца нигде другде нисам срео иако сам прокрстарио планету и копном и морем уздуж, попреко и дијагонално. А своју су домовину Хрвати издали четири пута само у једном веку – 1918, 1941, па чак, умоболну НДХ 1945. и 1991. Ко је тако нешто икада успео да изда?

Какви су вам даљи планови, најавили сте да ће те се политички ангажовати?

– Обећао сам Србима утамниченим грехом рођења да ћу затражити скупштински мандат од Срба на следећим изборима и да ћу бити њихов глас. Да ћу се залагати за њихову слободу и заштиту свих Срба који се угњетавају због греха рођења, само зато јер су рођени као Срби. Како у Хрватској, тако на Косову, Црној Гори и широм дијаспоре верујем да ћу имати подршку за мандате.

Да ли сте у контакту са саборцима?

– Готово све време, чак и када сам био у затвору.

Како се све време држава Србија односила према вама и да ли сте добијали неку помоћ?

– Током судских процеса и тамновања једино су СПЦ и српска заједница помагали. Тадашњи минисар иностраних послова Србије Вук Јеремић (у даљем тексту читај: издајничко ђубре без части) је рекао: „Србија се неће мешати у сукоб између Капетана Драгана и Хрватске, то нема везе са Србијом“. Ако то није издаја, не знам шта је.

Какав је ваш однос према политичарима у Србији, од деведесетих када сте дошли у тадашњу Југославију па до данас, ко је оставио најбољи, а ко најгори утисак?

– Најгори утисак је без премца оставио Вук Јеремић. Што се тиче садашњег руководства Србије, за њих имам далеко више поштовања него замерки. Ево на пример, до недавно је Србија била на коленима, мала, неугледна и заостала земља. Данас нас, Руса и Кинеза има око једне и по милијарде, опет смо доминантна сила у регији, а како монитори закључују, четрдесет четврта земља по утицају у свету и најатрактивнија земља за стране инвестиције. Незапослености готово да нема, 18 земаља је повукло признање тзв. Косова за инат Америци, НАТО-у и Европској Унији, а ја се први пут осећам да држава стоји иза мене. Нека их Бог поживи и нека им да још мало снаге и мудрости.

Да ли сте у време тамновања „враћали“ филм вашег бурног живота и да ли би сте нешто променили?

– Наравно да сам размишљао и анализирао своје успехе и промашаје али ја сам реалиста и не размишљам: „Шта би било кад би било“.

Како сте се и зашто одлучили да дођете у Југославију на почетку грађанског рата?

– Ја сам 1990. из Америке, направио прелет преко Атлантика у једномоторном авиону. То је био мој дечачки сан који сам остварио у мају месецу те исте године. Планирао сам да наставим за Африку и тамо да се настаним једно време. Упознао сам у Београду нашег познатог писца Дејана Лучића који ме је убедио да одем са њим у Книн како би доставили неку хуманитарну помоћ. Остало је мање више познато.

МУРАЛ НА МАРАКАНИ
Хвала „делијама“!

Како коментаришете подршку коју су вам пружили навијачи Црвене звезде муралом са вашим ликом испред београдске Маракане?
– Стварно су ме одушевили. Нисам то очекивао. Морам признати да су звездини навијачи још једном показали да су патриоте „par excellence.“ Морам наћи бољи начин да им се захвалим. Још једном од срца им хвала, нико не може остати равнодушан на такав њихов гест. Прави су нема шта. Праве Делије!

СТАРЕ ЉУБАВИ
Играћу опет голф, возићу авион

Да ли ћете поново једрити, пилотирати, играти голф?
– Обавезно, након истека скупштинског мандата.

”ОБОРИО СВЕТСКЕ РЕКОРДЕ”
Без оптужнице 11 година, у самици 11 месеци!

Оборили сте и неколико светских „рекорда“ – били сте у притвору 11 година без оптужнице, али и 11 месеци у самици у Лепоглави. Како сте све то издржали?
– У сваком злу увек ћете наћи и нечег доброг и корисног. Ја сам користио изолацију да би писао, а и планирао како зликовцима да утерам дуг.

ЛЕГЕНДАРНИ НАДИМАК
Име Драган ми је дала мајка, а капетан судбина

Како сте добили надимак Капетан Драган?
– Име Драган ми је дала мајка након што ме је родила а капетан ми је изгледа судбина, и то не само као официрски чин, који сам поносно носио у ратовима, већ као, комерцијални пилот и капетан јахте „Тhunderchild“ на којом сам опловио свет 1984 -1987.

ПОРУКА ДИЈАСПОРИ
Срби, помозите!

Шта имате да поручите Србима из Аустралије и дијаспоре?
– Помозите мало, ви знате најбоље како можете. Јавите се. Мој телефон је увек доступан за вас +381-65-396-2574

Милијана Бјелић
Фото: Живана Јовановић