Лични пример – Жртва уткана у очување корена, идентитета, језика, вере, културе и традиције

Сунчани зраци и предивних 21 степен Целзијуса обећавали су заиста лепу недељу 13. августа ове године. Традиционално, тог дана по 31. пут за редом одржан је Српски Фестивал Фолклора, који је, као и претходних 30 пута, организовао  домаћин Спортски Центар Бонириг из Сиднеја. Kао и сваког августа Бонириг, део западних сиднејских предграђа пружио је гостопримство до сад најмасовнијем окупљању или боље речено смотри српског народног фолклорног наслеђа сачуваног од заборава на овом континенту.

Иако хиљадама километара далеко, Србија и српска култура сачуване су на најлепши могући начин, песмом и игром. 45 презентација подељених у два дела целодневног програма  привукли су преко 4500 посетилаца који нису могли да стану у салу Спортског Центра Бонириг. Програм који је отпочео  тачно у 11 часова био је повод посете репортерске екипе Светског Српског Гласа 31-ом  Фестивалу Фолклора.

Иако су, с обзиром на тренутну безбедоносну ситуацију, биле изражене јаке мере обезбеђења, већ од самог приласка Центру било је видљиво да Срби Сиднеја ни ове године не пропуштају прилику да присуствују смотри српског културног наслеђа сачуваног од заборава. Иако потребна, присутност полиције била је готово неприметна.

Мора се истакнути чињеница да је организација била на, до сада, најпрофесионалнијем нивоу. У разговору са госпођом Горданом Мијатовић сазнали смо да је рад на припреми овогодишњег 31. Фестивала отпочео непосредно по завршетку прошлогодишњег, тада 30. по реду.

Госпођа Мијатовић истиче: “ Припреме су биле интензивне и константне. Успели смо да обезбедимо до сада најмасовнији долазак фолклорних ансамбла из целе Аустралије, а са поносом истичемо да је специјални гост овогодишњег фестивала и Фолклорни Ансамбл “Морава” који нам стиже из Сједињених Америчких Држава, тачније из Сан Дијега који су, ево поново са нама после толико година. Први пут су се аустралијској публици представили давне 1994. године и сада поновно имамо прилику да угостимо драге госте из Сједињених Америчких Држава.

Морамо истакнути подршку коју смо имали од стране целокупне управе, не само Спортског Центра Бонириг већ и од четничког покрета “Равна Гора” али и од стране Спортског Центра и Фудбалског Kлуба “Бели Орлови”. Укратко речено, ово је резултат целогодишњег тимског рада, који ће ево данас, бити крунисан централним наступом свих пријављених група. Сам програм и дружење трајали су ове године три дана са кулминацијом наступа свих фолклорних група које ће се сиднејској публици представити са, до сада, наширијим дијапазоном фолклорних игара и песама из свих крајева где су обитавали и обитавају Срби широм матице и света. Треба истакнути и чињеницу да је свима њима ово прилика и за стварање нових познастава, али и за продубљивање постојећих.

Наравно, не смемо заобићи ни многобројне спозоре који су несебично допринели успешној организацији и реализацији 31. Фестивала Српског Фолклора у Аустралији, а којима се, још једном овим путем од срца захваљујемо на пруженој подршци.”- истакла је госпођа Гордана Мијатовић која једва да је ухватила времена да поразговара са репортерском екипом  Српског Гласа.

Програм је отпочео у 11 часова на већ традиционални начин интонирањем националних химни Србије и Аустралије и поздравним обраћањима чланова Управе Спортског Центра Бонириг, који су пожелели добродошлицу како учесницима, тако и гостима 31. Фолклорног Фестивала у Сиднеју.

У том тренутку, за мене као новинара отпочела је прилично занимљива дилема. На који начин представити, у једној новинској репортази 31. Фестивал, на другачији начин, који ће бити поштеђен уобичајених стереотипа, статистичких података који, признали то ми или не, постају помало досадни читалачкој публици која можда већ унапред зна шта ће стајати у одређеном тексту са већ предвиђеном формулацијом?

У том тренутку, схватио сам да се врло ретко провири у срж фестивала и разговара са онима који фестивал носе и са поносом одржавају ево већ 31-у годину за редом. Kо су они који носе и проносе тај пламен културе, ту фамозну лучношу идентитета  којој стремимо, ако не сами учесници, чланови свих тих ансамбла чије наступе посматрамо, али их се ретко дотакнемо. Другачије речено питање, да ли је довољан само аплауз и шта остаје у нашем сећању после тог аплауза.  Аплауз, једном речју, није довољан.

Пратећи тај новинарски инстинкт, замолили смо госпођу Мијатовић да нам то и омогући. Нисмо се преварлили.

Припреме у пуном јеку, “организовани хаос” мајсторски контролисан и вођен од стране тима волонтера који жртвују своје време само са једним циљем – представити у најбољем светлу наслеђе отргнуто од заборава – да се не заборави и сачува знање о томе ко смо, шта смо и одакле долазимо…

Прво смо поразговарали са господином Гораном Николићем, уметничким руководиоцем фолклорног Ансамбла Спортског Центра Бонириг – фолклорним педагогом и кореографом. Прво питање се односило на сам ток фестивала .

Господин Николић нам је тим поводом рекао: “ Данас на програму имамо укупно 46 кореографија што значи целодневни наступи. Групе се буквално у правом смислу те речи смењују једна за другом на позорници. То значи да синхронизација и уиграност организационог тима мора бити напрегнута до максимума. Почели смо у 11 часова и програм траје до вечерњих сати. Поред наступа фолклорних група припремљена је и широка понуда локалних производа из миљеа српског наслеђа и идентитета уз специјалитете српске кухиње и традиционалних домаћих јела, дакле, заиста богат асортиман и понуда.

Уз то, морамо поменути да фестивал традиционално представља прилику да се окупе пријатељи познаници и родбина који су, са обзиром на темпо и начин живота у Аустралији ипак удаљени. Дакле, за многе од њих, Фестивал је и прилика да се виде и обиђу што и даје посебну драж свим фестивалима који на тај начин постају својеврсна веза између наших људи. “ – истакао је господин Николић.

Наше сљедеће питање односило се на резимирање досадашњег рада, с обзирим на богато искуство којим Господин Николић успешно води  Фолклорни Ансамбл “Равна Гора”. Господин Николић каже: “ Пре пословног ангажмана у Спортском Центру Бонириг, у Аустралији сам боравио два пута током гостовања Националног Фолклорног Ансамбла “Kоло”. Биле су то успешне турнеје, током којих смо презентовали нашу културу широм Аустралије. Оба пута наступали смо у свом градовима, а све је кулминирало наступом у сиднејској Опери. Готово сигурно је, да су те наше турнеје отвориле, на неки начин, очи челницима Српског Центра Бонириг, што је и довело до одлуке да понуде ангажман професионалној особи која је требала реализовати бољи, професионалнији и организованији приступ фоклору као битном делу нашег културног индентитета у понуду самог центра. Професионализам је пре свега требао бити усмерен на квалитенији начин педагошког рада са децом. За успех је требало времена. Требало је разбити старе навике, устаљене клишее рада са децом које нису биле последице незнања, већ једног другачијег начина  живота који влада овде у Аустралији. Могу са поносом рећи да смо у тој намери и успели. Ствари су постављене на право место, резултати нису изостали. Иза нас су успешно изведене три предивне турнеје по Србији и Републици Српској. Стасала је већ четврта генерација  деце и омладине и оно што са поносом могу истаћи  јесте чињеница  да поред окупљања и дружења, омладина на прави начин осећа оно што толико желимо да им пренесемо.

То сигурно увек није лако, међутим, када видите задовољна лица  те деце и омладине која се поносе својим индентитетом, пореклом, традицијом и тим шта и кога представљају, једноставно, заборавите на све тешкоће и схватите да се тај заједнички тимски рад исплатио у потпуности. Мене то дотиче као педагога, не само емотивно већ и због чињенице да схватање успеха буђењем љубави и гајења осећања према свом пореклу, традицији и националном индентитету испуњавате своју задаћу.

Морам истакнути да је за све успехе заслужна и цела заједница, све Црквене Општине, клубови и спортске организације, баш као и школе српског језика и сви остали фолклорни педагози који несебично дају себе, али и деца и њихови родитељу без којих би то било немогуће. Многи су се уткали у тај успех и било би предуго и немогуће поменути их све, али користим порилику да им се захвалим  на свему ономе што су жртвовали, уткавајући себе у оно што данас имамо. Сачували смо своје корене, свој индентитет језик, веру и традицију.

Доказ томе је свакако најстарији ансмабл  Српског Центра “Равна Гора”. То су данас млади здрави, јаки, пунолетни људи, успешни у сферама свог интересовања, студијама и на радним  местима, који упркос обавезама  остају верни традицији и нашој српској култури с обзиром да су кроз фолклор препознали значај вредности које им преносимо. Усталом, познато је да фоклор као најздравији вид активности, носи у себи љубав према традицији чиме се неминовно постаје бољи човек. То је данас, сматрам, највећи успех којем стремимо и као родитељи и као друштво у целини.” – истакао је господин Горан Николић – уметнички руководилац Фолклорног Ансамбла Спортског Центра Бонириг – фолклорни педагог и кореограф.

И заиста, доказ тог успеха је и девет изведених кореографија од који је посебан аплауз измамио млади дечији Ансамбл “Kарађорђе” извођењем игара из Kрушевачке Жупе.

Уследили су наступи  ансамбла ЦО “Свети Архиђакон Стефан” из Рути Хила “Растко’, који је наступио са сплетом игара из Мачве, гости су били и Фолклорна група “Шумадија’ из ЦО “Свети Наум Охридски“ из Њукасла, да би затим уследио можемо рећи врхунац – наступ гостију из САД-а. Радило се о другом гостовању ансамбла “Шумадија”  из Сан Дијега који су се представили са укупно четири кореографије сплетом игара из околине Лесковца, “Шопским Тројном”, кореографијом “Цигански пар” и сплетом игара из Војводине. Неоспориво звезде 31- ог Фестивала Српског Фолклора.

Уследили су наступи свих осталих гостујућих група: Српског Спортског Центра Kизборо из Мелбурна са фолклорним ансамблом “Моравац” и “Шумадија”, ансамбла “Растко” ЦО “ Свети Великомученик Георгије Kабрамата, ансамбла “Растко” ЦО “Свети Архиђакон Стефан” – Рути Хил са укупно три кореографије – играма из Мачве, Централне Србије и “Влашким Играма”.

Гости из Викторије, чланови ансамбла “Морава” који делују при ЦО “Свети Великомученик Георгије “ из Сент Албанса  подигли су госте на ноге са два наступа – играма из околине Ниша и кореографијом “Дубочке Kраљице”, док се ансамбл ЦО “Свети Архиђакон Стефан” из Kизбороа представио “шопским играма”. Ансамбл ЦО “Свети Сава “ ис Гринзбороа – Викторија представио се играма из околине Димитровграда, док се ансамбл Српског Центра Медингтон из Перта сиднејској публици представио сплетом игара из Србије.

Ансамбл “Равна Гора” који делује про ЦО “Свети Јован Kрститељ” из Дапта извео је укупно три кореографије, Дечије игре из Шумадије, сплет игара из Централне Србије и игре из околине Београда.

После паузе уследили су наступи фолклорних група из Сиднеја; Група “Авала” и “ Никола Тесла” из ЦО “Свети Сава “ – Еланора, KУД “Извор “ из Ливерпула, ансамбли “ Вишевац”, “Kрушедол” и “Топола”, KУД “Kарађорђе” из Розмора, ансамбл ЦО “Свети Сава “ из Флемингтона, ансамбл “Србија” ЦО “ Свети Јован Kрститељ “ из Волонгонга, ансамбл “Свети Kнез Лазар” ЦО “Kнез Лазар” из Александрије, као и ансамбли “Обилић мали” и “Обилић средњи” из ЦО “Свети Никола” из Блектауна.

На крају дана, иако уморни, било је очигледно да су речи  господина Горана Николића Уметничког руководиоца  Фолклорног Ансамбла Спортског Центра Бонириг заиста тачне.

Личним примером, великом жртвом  уткајући себе у оно што данас имамо заиста смо успели сачувати своје корене, индентитет, језик, веру и традицију.

Да ли се онда треба чудити ентузијазму који је успешно привео крају 31. Фестивал Српског Фолклора. Одлазећи, присетио сам је још једне чињенице. Пуна година – 12 месеци припрема и рада, и наравно пред нама – 32 по реду Фестивал Српског Фолклора у Сиднеју, следеће – 2018 године. Унапред, добро дошли!

Пише: Борислав Ждралић