Bio je odličan student, sjajan sportista a kasnije i vrlo uspešan advokat. Rođen i odrastao u Zagrebu, u ostacima srpske porodice stradale u Jasenovcu, osamdesetih godina prošlog veka, oženio se sa školskom ljubavi,Hrvaticom, Zagrepčankom i u to vreme, početnicom u jednoj sudskoj instituciji u zagrebačkoj prigradskoj opštini. Izrodili su dva uzorna sina, danas daleko od rodnog kraja, starijeg, koji je u Kongu, u kojem radi u jednoj američkoj kompaniji i mlađeg koji u Beogradu ima zubarsku kliniku. Srećno su oženjeni, a naš junak s početka priče i njegova supruga, ponosni su deda i baka.
Posle očekivanog izgona iz Hrvatske i Zagreba, početkom devedesetih, dugo žive u Francuskoj, a ovih su dana posle 26 godina prvi put posetili rodni grad. I jutros, dobih elektronsko pismo iz kojeg doslovno prenosim deo koji, po meni, zaslužuje javnost.
“ Šetamo po Zagrebu i približavamo se Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, u kojoj su prvo venčani moji roditelji , a kasnije i mi. Lep je dan, Zagreb pun zelenila, promenio se u ovih četvrt veka, puno je novih trgova,zgrada, ulica, cesti, a da o prodavnicama ne pišem. Blizu crkve, u modernom kafiću popismo prvu jutarnju kafu, a pažnju nam privuku vesti o hapšenju 19 godišnjeg mladića, koji je u Vukovaru oblepio mnoge ulice sa slikom obešenih Srba i porukom “Srbe na vrbe“. Posebno primetih komentar o tome kako nema službene osude ovog fašizma, odnosno da je ovaj simbol mržnje, za Hrvatsku normalna i bezbolna stvar, svakodnevnica. Kroz glavu mi prođe slika iz devedesetih, ustaško orgijanje po Zagrebu, prva ubistva mojih srpskih komšija, prijatelja i poznanika. Sve ono što su prošli moji preci u drugom svetskom ratu, Bilogoru, Jasenovac, strah dece kad smo bežali iz Zagreba, izbeglištvo, muke, stradanja .Popili smo kafu i gotovo izjutrili na ulicu. Kad tamo još veći šok, trljam oči da budem siguran da ne sanjam. Je li ovo opet 1991.? Nije li ovde vreme stalo?
Na trgu tačno preko puta Srpske Pravoslavne crkve, strava i užas prošlosti, ljudske nakaze u crnim koljačkim ustaškim odorama, njih pedesetak, noseći nacističke i fašističke, odnosno ustaške zastave urlaju njima najdraže pesmice, Srbe na vrbe, Ubi zakolji da Srbin ne postoji, a jedna ženska spodoba, izobličene face i krezube vilice, nosi transparent s njihovim znakom raspoznavanja, za dom spremni.
Retki prolaznici ubrzavaju hod, neka deca u blizini plaču i skaču u naručje roditelja, a ja osećam mučninu i nesvesticu. Najstrašnije u ovoj horor priči jeste ponašanje nekoliko prisutnih policajaca, neki umiru od smeha, neki plješću a neki nezainteresovani čekaju da im prođe radno vreme. Navikli ljudi na ovakve scene, pa ovo je Zagreb, ovo je nova NDH, članica UN i EU, ovo je 2017. godina. Mobilni telefon mi je najbolji prijatelj, kako ću istovremeno i veseo i tužan , mojim francuskim prijateljima ovekovečiti slikom priču o rastućem klerofašizmu, kojeg u Hrvatskoj podržavaju i vlast i posebno katolička crkva. Tužan jer ipak sam Zagreb voleo kao svoj rodni grad, a veseo što sam od ovih jadnika odavno otišao u civilizaciju“.
.Pismo me nije iznenadilo, ali jeste obradovalo. Jer iz zemlje ludila, nacifašizma i državnog rasizma, treba bežati što pre i što dalje. Setih se romana Timotija Rajbeka, “Hitlerove prve žrtve, zahtev za pravdom“.
Opis nacističkog divljanja u Bavarskoj tridesetih godina prošlog veka, neodoljivo podseća na Hrvatsku danas, Hitlerove metode prema manjinama, identične su metodama Tuđmanovih naslednika prema Srbima. Holokaust je počeo 100 km dalje od Minhena u Dahau 1933, a Tuđmanov genocid nad Srbima 1991. sto km od Zagreba. Hitler je definitivno poražen i uništen 1945., Tuđman još živi i živeće dok se ne pojavi, ako Bog da, neki novi Blajburg.
Blesavi Srbomrzac Bakir Izetbegović, verujem, odigrao je najlošiji potez u tkz. političkoj karijeri. Postigao je suprotan efekat od željenoga, zacementirao je poziciju Milorada Dodika, a umesto da od Bosne napravi džamahiriju, doveo je do njenog raspada. Ili bolje rečeno, ubrzao je propadanje, na propast inače osuđene, babove mu okosnice iz utopije koju je nazvao “Zelena transverzala“.
Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
