Protekla nedelja u srpskoj zajednici u Pertu bila je u znaku najvećeg srpskog praznika – Vidovdana. Praznik je obeležen u različito vreme u raznim parohijama, te je na taj način većina poštovalaca naše tradicije i dana Svetog Vida mogla da prisustvuje obeležavanju ovog praznika.
Uoči praznika, u subotu uveče, Vidovdan je obeležen u crkvi svete Trojice u Nort Pertu, u organizaciji književnog kluba „Sabornik“. U programu su učestvovali starešina ovog hrama otac Goran Jovčić sa svojom besedom, hor „Crveni božuri“ uz recitalski deo članova ovog književnog kluba i drugih članova parohije. U nedelju 2. jula, u parohiji misionarske zajednice Svetog Vasilija Ostroškog u Rokinghemu, južnom rejonu grada, gde živi dosta naših iseljenika, takođe je svečano obeležen ovaj značajni dan.
Centralno mesto obeležavanja, koje se tradicionalno održava na sam Vidovdan 28. juna upriličeno je u crkvenom domu hrama Sveti Sava u Hajgejtu. Na svečanosti u ovoj parohiji, koju su vodile Lenka Komnenović i Borjana Rajić, učestvovala je muzička grupa Izvor, dečji hor Rastko, koji su osnovani i održavaju probe pri ovoj crkvi. Uz još nekoliko recitalskih i muzičkih tačaka, učenica Lena Ivanišević je veoma lepo otpevala pesmu „Sini jarko sunce sa Kosova“. Sveštenik ovog hrama otac Vasilije Stojanović je održao besedu, ističući da svi imamo isti izbor, kao i car Lazar – između carstva nebeskog i carstva zemaljskog.
Posebnu pažnju zaslužuje i veoma lepo organizovana i sadržajna akademija koju prvi put organizuje parohija iz Rokinghema. Veći deo programa bio je ispunjen pesmama i recitalom koji su izveli učenici škole srpskog jezika ove parohije sa učiteljicom Ninom Škorić. Program je vodio član zajednice Đorđe Balorda, a u programu su učestvovali pesnik Željko Višić koji je recitovao svoje pesme, dok je sveštenik i rukovodilac ovom parohijom, otac Aleksandar Trninić održao vidovdansku besedu. On je istakao značaj Vidovdana kao preobražaja srpskog bića i veličinu žrtve vlastitog života za drugog, kao čin najviše ljubavi koju čovek poseduje. Završio je rečima naše velike književnice Isidore Sekulić da Kosovo nije nestalo i neće dok je nas. Dva veoma aktivna člana celokupne srpske pravoslavne zajednice, Siniša Komnenović – stariji učesnik programa i Jovan Milanov kao najmlađi, bili su prisutni na obe manifestacije. Siniša je čitao poetski zapis Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića pod nazivom „Carev zavet“ – o poslednjim trenucima zemaljskog života cara Lazara. A mali Jovan je pored pesme Desanke Maksimović “Razgovor sa Kosovom“, napamet izveo popularnu rep-verziju grupe „357“, poznate pesme Milana Rakića „Na Gazimestanu“.
Nije slučajno što su sve tačke programa bile vezane za temu (otimanja) Kosova i Metohije, svete srpske Zemlje i kolevke Srpstva. Sadržaj ovih priredbi nesumnjivo govori o značaju i težini sadašnjeg trenutka, kao pitanja i opomene koje srpsko biće, kao i pre skoro šest i po stoleća i potonjim teškim vremenima, stavlja pred izbor: kojem se carstvu prikloniti?
Mira Dragović
