Протекла недеља у српској заједници у Перту била је у знаку највећег српског празника – Видовдана. Празник је обележен у различито време у разним парохијама, те је на тај начин већина поштовалаца наше традиције и дана Светог Вида могла да присуствује обележавању овог празника.
Уочи празника, у суботу увече, Видовдан је обележен у цркви свете Тројице у Норт Перту, у организацији књижевног клуба „Саборник“. У програму су учествовали старешина овог храма отац Горан Јовчић са својом беседом, хор „Црвени божури“ уз рециталски део чланова овог књижевног клуба и других чланова парохије. У недељу 2. јула, у парохији мисионарске заједнице Светог Василија Острошког у Рокингхему, јужном рејону града, где живи доста наших исељеника, такође је свечано обележен овај значајни дан.
Централно место обележавања, које се традиционално одржава на сам Видовдан 28. јуна уприличено је у црквеном дому храма Свети Сава у Хајгејту. На свечаности у овој парохији, коју су водиле Ленка Комненовић и Борјана Рајић, учествовала је музичка група Извор, дечји хор Растко, који су основани и одржавају пробе при овој цркви. Уз још неколико рециталских и музичких тачака, ученица Лена Иванишевић је веома лепо отпевала песму „Сини јарко сунце са Косова“. Свештеник овог храма отац Василије Стојановић је одржао беседу, истичући да сви имамо исти избор, као и цар Лазар – између царства небеског и царства земаљског.
Посебну пажњу заслужује и веома лепо организована и садржајна академија коју први пут организује парохија из Рокингхема. Већи део програма био је испуњен песмама и рециталом који су извели ученици школе српског језика ове парохије са учитељицом Нином Шкорић. Програм је водио члан заједнице Ђорђе Балорда, а у програму су учествовали песник Жељко Вишић који је рецитовао своје песме, док је свештеник и руководилац овом парохијом, отац Александар Трнинић одржао видовданску беседу. Он је истакао значај Видовдана као преображаја српског бића и величину жртве властитог живота за другог, као чин највише љубави коју човек поседује. Завршио је речима наше велике књижевнице Исидоре Секулић да Косово није нестало и неће док је нас. Два веома активна члана целокупне српске православне заједнице, Синиша Комненовић – старији учесник програма и Јован Миланов као најмлађи, били су присутни на обе манифестације. Синиша је читао поетски запис Светог Владике Николаја Велимировића под називом „Царев завет“ – о последњим тренуцима земаљског живота цара Лазара. А мали Јован је поред песме Десанке Максимовић “Разговор са Косовом“, напамет извео популарну реп-верзију групе „357“, познате песме Милана Ракића „На Газиместану“.
Није случајно што су све тачке програма биле везане за тему (отимања) Косова и Метохије, свете српске Земље и колевке Српства. Садржај ових приредби несумњиво говори о значају и тежини садашњег тренутка, као питања и опомене које српско биће, као и пре скоро шест и по столећа и потоњим тешким временима, ставља пред избор: којем се царству приклонити?
Мира Драговић
