[dropcap font=“0″]С[/dropcap]ваки нормалан човек на свету, од пет година па на више, би се запитао. Како је могуће да један метар има осамдесет сантиметра. Научили смо одавно да ако је нешто тачно у свету гомиле лажи, онда је то математика. Мада и то се сад показује и доводи под знаком питања.
И баш ту лежи зец. Доказ да је осамдесет сантиметра једнако један метар није никакво последње научно откриће, реч је о нечему сасвом другом.
Било би интересантно да сад у овом тренутку зауставите читање даљег текста и да добро размислите како је то могуће. Како, где, куда, у којим варијантама, да ли на земљи или у свемиру, можда у некој трећој димензији. Пустите машти на вољу и витлајте све могуће и немогуће ствари које вам падају на памет, па да наставите читање и да упоредите своја размишљања са овим сензационалним открићем 1м = 80цм.
Пошто сте све могуће варијанте претурили по својој глави, ако сте застали, прећи ћемо на научно доказивање како се то у Србији ради. Па можда ћете имати неке користи да примените тај светски феномен у Аустралији и зарадите огромне паре.
У Србији је сада сезона куповања дрва, угља и осталих енерганата за грејање. И баш у области енергетике се примењује систем мерења. Конкретно продаја дрва.
Дрва се као свуда у свету продају на кубни метар. Значи један метар висине, дужине и ширине и ето га кубик. Тако наручите на пример четири кубика дрва, који сад треба да буду један метар висине, један метар ширине и четири метра дужине. Просто.
И кад вам дотерају дрва, а сви вам кажу да се пазите јер дрва продају преваранти, гледате и чини вам се да има мање. Тражите да се измери он извади метар и покаже вам мера тачна 4 х 1 х 1.
И даље сте сумњичави, ал’ мислите метар не вара. Мора да сте ви погрешили. Касније сазнате да су они наручили метар из Кине који се прави према димензијама које желите. Значи наручи се метар, и тражи да он буде дужине 80 сантиметра. Тако се сваки сантиметар скрати неки милиметар и добије се тачно 1 метар једнако 80, 85 или 90 сантиметра.
Тако су мени мерили, ја знајући за трик извадим свој метар. Продавци дрва иду на то, да немате метар, да вам није при руци, да вас мрзи да га доносите и тако лепо вас убеде. И донесем ја свој метар и измерим и докажем да је краће.
„Чекај“, каже продавац дрва, „твој метар није добар. То је неки кинески метар. Овај мој је из Немачке.“
На њему лепо пише „Маде ин Германy“, али то су Кинези написали, не Немци.
Још једна успешна превара. А ко би се сетио да мења дужину метра. Само Срби и Кинези.
Свуда у свету има превараната. Али кад држава вара народ то је тек трагедија. Примера има на хиљаде. И готово свакодневно. Тешко је поверовати, али овај следећи пример може да вам покаже докле све то иде и како се манипулише и вара народ.
Недавно је царина у Нишу продавала на јавној аукцији одузете аутомобиле. Њих око педесетак. Одузимани су из разних разлога. На пример превожена је дрога у њима, није плаћена адекватна царина итд итд. За то постоји процедура и царина се „придржава“ закона.
На аукцији се појављују они који немају довољно пара па желе да купе нешто јефтиније и они други који користе прилику да после продају ауто за мало већу цену. На крају крајева било је и дилера који су куповали по неколико аутомобила.
Заврзлама је толико компликована да се бојим да ће вам бити мука и досадно да читате даље. Можда би било боље да у овом тренутку и завршите овај чланак, али ако сте ипак радознали да идете даље, онда морате са пажњом да пратите. Као најозбиљнији трилер да би схватили о чему се ради.
Идемо даље.
Купци аутомобила су подигли аутомобил уз документацију да ауто припада њима, јер су исплатили суму у целости, да могу да га региструју итд.
Све је то изгледало лепо док нису отишли да региструју аутомобил.
Кад тамо, не лези враже, државна установа која региструје аутомобиле, такозвани МУП Србије, одбије све захтеве и каже да ови аутомобили не могу да се региструју. Иако су имали исправан технички преглед и сву потребну документацију за регистрацију једног аутомобила.
Одбије захтеве свих њих педесетак. Они се удруже па на царину. Ви сте нам издали потврду и гаранцију да ови аутомобили могу да се региструју, тако је у уговору о куповини, ако не могу да се региструју молимо паре назад.
Царина ни да чује. Тврде, ми смо урадили све по закону и ти аутомобили могу да се региструју.
МУП Србије каже, ми радимо исто тако по закону и не могу да се региструју.
Није ми сад јасно о чијем закону они говоре. Да ли су оба закона из Србије, или један из Зимбабвеа а други из Србије, па се косе.
Ствар иде још даље. Један регистровани продавац аутомобила, човек који има легалан бизнис да то ради, купио је три аутомобила. Каже, ја сам преварен, да сам знао да не могу да их региструјем ја их не би куповао. У царини су ме убедили и дали сву потребну документацију да могу да региструјем сва три аутомобила. Сад не знам шта да радим, прича нам продавац. Пук’о сам преко 20.000 евра ($30,000). „И још ми на регистрацији један паметњаковић даје савет,“ наставља причу преварени продавац, „каже ми, ма шта те брига. И не мораш да региструјеш. Растури аутомобил у делове и продај делове, тако ћеш да зарадиш паре.“
„Да продајем у делове, каже ми,“ наставља продавац свој монолог, „па да сам хтео да га купим у те сврхе не би толико платио на лицитацији. Платио бих мање. Овако не могу да узмем ни пола пара што сам платио. ^ак не могу ни сам да их возим. А лепо су нам рекли ми гарантујемо.“
„Да их сад тужим, ни од тога нема ништа. ^екао бих на процес најмање пет година. Једноставно сам овим потезом уништен. А све сам радио по прописима.“
Кад би сад ишли у најдубљу анализу схватили би да ово горе није толико трагично, колико је трагично то што свако на свој начин тумачи неки закон. Како њима одговара. А нико не указује на тај закон, тај и тај број, или тај и тај члан. У Србији државне установе само кажу – Радимо по закону.
Којем бре закону, оном из Римског доба!?
Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
