Gost Srpskog Glasa je bio Saša Ozmo, novinar Sport kluba, koji je treću godinu za redom izveštavao sa Otvorenog prvenstva Australije u tenisu. Zamolili smo ga za kraći razgovor.
Možeš li nam na početku razgovora reći nekoliko reči o sebi?
Još kao dete maštao sam o tome da postanem sportski novinar i već u srednjoj školi počeo sam da volontiram na sportskom delu sajta B92. Posle deset godina tu, prešao sam u Sport klub u oktobru 2016, a sportovi koje najviše pratim jesu košarka i tenis. Ovogodišnji Australijan open bio mi je jubilarni deseti koji sam “pokrivao” sa lica mesta, tako da živim svoj san i nadam se da će se tako nastaviti.
Diplomirao sam novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka, u oktobru punim 30 godina i živim na Novom Beogradu. Što kažu sportisti, “van terena” sam čovek kojem porodica i prijatelji znače najviše u životu, prilično sam društven. Uživam u dobrim serijama, volim da čitam knjige, da idem u pozorište i da lepo jedem, to mi je možda i omiljena aktivnost.
Upravo je završen Australijan Open koji si pratio od prvog dana. Kakvi su utisci?
Najveći utisak mi je to što je Federer došao do 20. Gren slem titule, a da ni u jednom trenutku nije igrao na svom maksimumu. Jedini izazov bilo je finale sa Čilićem i generalno muški turnir nije ispunio očekivanja, bilo je samo dva-tri vrhunska meča. Mislim da će Kirjos biti pretnja u nastavku sezone ako zadrži isti fokus, najveće razočaranje mi je Zverev, a drago mi je što se potvrdilo ono što već duže govorim, da je Čung ozbiljan potencijal.
Kada je reč o našim teniserima, veoma mi je žao što se Filip Krajinović povredio i što nije mogao da igra, kao i što je Lajović ispustio Švarcmana u prvoj rundi. O Novaku niko ništa pouzdano ne može da kaže dok on ne odluči šta će dalje sa povređenim laktom, ali videlo se da mu servis nije ni blizu potrebnog za osvajanje titule.
Pobednici su Karolina Voznijacki, po prvi put, i Rodžer Federer, kome je ovo dvadeseta titula…
Ženski turnir bio je mnogo uzbudljiviji, pogotovo poslednja dva meča, polufinale Kerber – Halep i finale. Ta dva susreta pokazali su i da nije tačna predrasuda da u ženskom tenisu dominira samo snaga, a da su taktika, finesa i osećaj sekundarni.
Karolina je spasla dve vezane meč lopte u drugom kolu i lepo joj se otvorio žreb posle toga. Sa druge strane, Halepova je odigrala herojski posle povrede skočnog zgloba u prvom kolu, u trećem je dobila Dejvis 15:13 u trećem setu posle spasene tri meč lopte, a onda je spasla još dve u najboljem meču turnira, u polufinalu sa Kerber. Bilo je to jedno od onih finala u kojima je teško odlučiti za koga navijati, obe su zaslužile titulu i uveren sam da će Simona biti Gren slem šampionka uprkos tome što sada ima skor 0-3 u finalima. Voznijacki se vratila na velika vrata, iako se do pre godinu dana spekulisalo o njenom povlačenju.
Izveštavao si sa sva četiri Gren slema. U čemu se razlikuju i koji ti je najdraži?
I pre nego što sam počeo da putujem na Gren slem turnire, Melburn mi je bio omiljeni iz nekog nejasnog razloga. Sada, kada sam tu treću godinu u nizu, mogu da kažem da me osećaj nije prevario. Uslovi za rad su vrhunski, ljudi predusretljivi i nasmejani, a i kako je u pitanju prvi Slem u sezoni, uvek je iščekivanje na najvišem mogućem nivou.
Najveća razlika jeste u toj opuštenoj atmosferi, u Melburnu i Njujorku čovek se oseća najslobodnije, kompleksi su prelepi i spektakl je uvek zagarantovan. Naravno, Vimbldon pleni travom i tradicijom do koje veoma drže, a za mene je šljaka oduvek imala nešto teniski romantičarsko u sebi, pa volim i Rolan Garos.
Ž. P.