Гост Српског Гласа је био Саша Озмо, новинар Спорт клуба, који је трећу годину за редом извештавао са Отвореног првенства Аустралије у тенису. Замолили смо га за краћи разговор.
Можеш ли нам на почетку разговора рећи неколико речи о себи?
Још као дете маштао сам о томе да постанем спортски новинар и већ у средњој школи почео сам да волонтирам на спортском делу сајта Б92. После десет година ту, прешао сам у Спорт клуб у октобру 2016, а спортови које највише пратим јесу кошарка и тенис. Овогодишњи Аустралијан опен био ми је јубиларни десети који сам “покривао” са лица места, тако да живим свој сан и надам се да ће се тако наставити.
Дипломирао сам новинарство и комуникологију на Факултету политичких наука, у октобру пуним 30 година и живим на Новом Београду. Што кажу спортисти, “ван терена” сам човек којем породица и пријатељи значе највише у животу, прилично сам друштвен. Уживам у добрим серијама, волим да читам књиге, да идем у позориште и да лепо једем, то ми је можда и омиљена активност.
Управо је завршен Аустралијан Опен који си пратио од првог дана. Какви су утисци?
Највећи утисак ми је то што је Федерер дошао до 20. Грен слем титуле, а да ни у једном тренутку није играо на свом максимуму. Једини изазов било је финале са Чилићем и генерално мушки турнир није испунио очекивања, било је само два-три врхунска меча. Мислим да ће Кирјос бити претња у наставку сезоне ако задржи исти фокус, највеће разочарање ми је Зверев, а драго ми је што се потврдило оно што већ дуже говорим, да је Чунг озбиљан потенцијал.
Када је реч о нашим тенисерима, веома ми је жао што се Филип Крајиновић повредио и што није могао да игра, као и што је Лајовић испустио Шварцмана у првој рунди. О Новаку нико ништа поуздано не може да каже док он не одлучи шта ће даље са повређеним лактом, али видело се да му сервис није ни близу потребног за освајање титуле.
Победници су Каролина Вознијацки, по први пут, и Роџер Федерер, коме је ово двадесета титула…
Женски турнир био је много узбудљивији, поготово последња два меча, полуфинале Кербер – Халеп и финале. Та два сусрета показали су и да није тачна предрасуда да у женском тенису доминира само снага, а да су тактика, финеса и осећај секундарни.
Каролина је спасла две везане меч лопте у другом колу и лепо јој се отворио жреб после тога. Са друге стране, Халепова је одиграла херојски после повреде скочног зглоба у првом колу, у трећем је добила Дејвис 15:13 у трећем сету после спасене три меч лопте, а онда је спасла још две у најбољем мечу турнира, у полуфиналу са Кербер. Било је то једно од оних финала у којима је тешко одлучити за кога навијати, обе су заслужиле титулу и уверен сам да ће Симона бити Грен слем шампионка упркос томе што сада има скор 0-3 у финалима. Вознијацки се вратила на велика врата, иако се до пре годину дана спекулисало о њеном повлачењу.
Извештавао си са сва четири Грен слема. У чему се разликују и који ти је најдражи?
И пре него што сам почео да путујем на Грен слем турнире, Мелбурн ми је био омиљени из неког нејасног разлога. Сада, када сам ту трећу годину у низу, могу да кажем да ме осећај није преварио. Услови за рад су врхунски, људи предусретљиви и насмејани, а и како је у питању први Слем у сезони, увек је ишчекивање на највишем могућем нивоу.
Највећа разлика јесте у тој опуштеној атмосфери, у Мелбурну и Њујорку човек се осећа најслободније, комплекси су прелепи и спектакл је увек загарантован. Наравно, Вимблдон плени травом и традицијом до које веома држе, а за мене је шљака одувек имала нешто тениски романтичарско у себи, па волим и Ролан Гарос.
Ж. П.
