[dropcap font=“0″]R[/dropcap]azgovor sa književnikom Markom Lopušinom na marginama 59. Sajma knjiga u Beogradu

U subotu 11. oktobra ove godine sreo sam cenjenog književnika sa suprugom na gradskom trgu u Kikindi i odmah mu postavio pitanje da li će ove godine učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu a odgovor je bio pozitivan

Po broju izlagača i posetilaca smotra srpskog izdavaštva i književnosti je najveća na Balkanu. Naš saradnik Marko Lopušina objavio je izložio tri knjige, pa otuda i naše pitanje kako je protekla ova grandiozna manifestacija lepo pisane reči održana u Beogradu i njegove prve utiske.

– Ove godine na Sajmu knjiga u Beogradu bilo je malo novih i epohalnih izdanja, ali je ipak prikazano bogastvo naše pisane reči. Jer, više od 120 izlagača prikazalo je dva miliona dela, koje je videlo pola miliona ljudi. Zadovoljan sam što sam doprineo sa svoja tri izdanja da Sajam knjiga bude tako bogat i uspešan – priča novinar i pisac Marko Lopušina, koji je objavio knjige “Ubij bližnjeg svog”, “Mafije sveta” i “Tajne službe sveta”.

Drugi razlog Lopušininog zadovoljstva je činjenica da je njegov izdavač “Prometej” iz Novog Sada proglešan nosiocem priznanja Izdavački poduhvat godine 2014. “Prometej” je sa RTS-om objavio 14 tomno izdanje knjiga posvećenih Velikom ratu. Po oceni žirija to je najcelovitiji objavljen prikaz zbivanja i sudbine srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, o kome se u našoj zemlji zbog komunističke propagande decenijama prećutkivala uloga kraljevske porodice, kraljevske vojske i srpskog naroda.

– U ovom izdanju „Srbija 1914-1918“ nalaze se priče o Srbima na Korzici, u Biserti i Azanji, koji su stradali i spašeni zahvaljujući saveznicima, zatim priče o uzrocima rata i ulozi Gavrila Principa, koji je umro u češkom zatvoru pre sto godina. Vrlo interesantnu priču o pripadniku Mlade Bosne objavio je i istoričar Radoš Ljušić koji Gavrila Principa vidi kao hirovitog mladića, mesečara, koji je odrekao svojih političkim idola i sam izvršio atentat na bečkog prestolonaslednika, kaže naš sagovornik.

Recite nam nešto o nagradama.

– Nagrada za najboljeg izdavača u ovoj godini pripala je Zavodu za udžbenike. Priznanje za najbolju dečju knjigu pripalo je ediciji „Deca čitaju srpsku istoriju“, Slobodana Stanišića, u izdanju „Pčelice“. Specijalno priznanje dodeljeno je petom kolu edicije „Deset vekova srpske književnosti“, koju je objavio Izdavački centar Matice srpske. Uručena je i nagrada za najlepšu knjigu koju dodeljuje FPU monografiji „Univerzitet umetnosti u Beogradu“, u likovno-grafičkoj opremi Ilije Kneževića. Specijalno priznanje za mladog dizajnera dobila je Dragana Nikolić za opremu knjiga pesama Vislave Šimborske i Tadeuša Ruževiča.

Koga ste sreli na ovogodišnjem sajmu?

– Na Sajmu knjiga smo sreli i reditelja Lordana Zafranovića iz Zagreba, koji je boravio u Beogradu i govorio na predstavljanju ratnog dnevnika „Sarajevska princeza”. To je priča o borbi lekara Eda Jaganjca, koji danas živi u Pragu kao izbeglica, da spasu život teško ranjene petogodišnje devojčice.
Jaganjac je jedan od najaktivnijih članova naše dijaspore u Pragu. Osnovao je humanitarno društvo „Lastavica” koje između ostalog poziva u goste i decu bez roditelja, inače smeštenu po raznim selima u svim republikama bivše Jugoslavije. U okviru „Lastavice” rade se i razne teatarske predstave, preveden je Krleža na češki, i to sabrana dela, preveden je Andrić… Ukratko, taj doktor Jaganjac je jedno biće koje tamo promoviše saradnju bivše Jugoslavije.
Na Sajmu knjiga je predstavljena monografija „Spomenica vladičanstva sremskog“. Promociji ovog važnog dela prisustvovao je i patrijarh srpski Irinej. Goste je pesmom pozdravio hor Svetog vladike Nikolaja iz Nove Pazove. Ovo izdanje na 1.200 stranica, koje je objavila Eparhija sremska, ukrašeno je sa više od 2.000 fotografija. U monografiji su pruženi podaci o svim sakralnim objektima pravoslavne crkve u Sremu.

Recite nam nešto o jubileju vezan za život i rad Branislava Nušića.

– Povodom Školskog dana i jubileja 150 godina od rođenja Nušića, „Kreativni centar“ je organizovao program posvećen velikom komediografu. Sala „Branislav Nušić“ nije bila dovoljno velika da primi svu publiku, učenike OŠ „Branislav Nušić“ i OŠ „Drinka Pavlović“, koji su se družili sa glumcem Milanom Milosavljevićem, koji je glumio Ben Akibu i čitao delove iz „Sumnjivog lica“ i „Autobiografije“ – rekao je na kraju našeg razgovora Marko Lopušina, jedan od naših najplodonosnijih i najčitanijih pisaca.