СА ТРИ ИЗЛОЖЕНЕ КЊИГЕ МЕЂУ РЕКОРДЕРИМА

Јоца Гајесков

[dropcap font=“0″]Р[/dropcap]азговор са књижевником Марком Лопушином на маргинама 59. Сајма књига у Београду

У суботу 11. октобра ове године срео сам цењеног књижевника са супругом на градском тргу у Кикинди и одмах му поставио питање да ли ће ове године учествовати на Сајму књига у Београду а одговор је био позитиван

По броју излагача и посетилаца смотра српског издаваштва и књижевности је највећа на Балкану. Наш сарадник Марко Лопушина објавио је изложио три књиге, па отуда и наше питање како је протекла ова грандиозна манифестација лепо писане речи одржана у Београду и његове прве утиске.

– Ове године на Сајму књига у Београду било је мало нових и епохалних издања, али је ипак приказано богаство наше писане речи. Јер, више од 120 излагача приказало је два милиона дела, које је видело пола милиона људи. Задовољан сам што сам допринео са своја три издања да Сајам књига буде тако богат и успешан – прича новинар и писац Марко Лопушина, који је објавио књиге “Убиј ближњег свог”, “Мафије света” и “Тајне службе света”.

Марко Лопушина
Марко Лопушина

Други разлог Лопушининог задовољства је чињеница да је његов издавач “Прометеј” из Новог Сада проглешан носиоцем признања Издавачки подухват године 2014. “Прометеј” је са РТС-ом објавио 14 томно издање књига посвећених Великом рату. По оцени жирија то је најцеловитији објављен приказ збивања и судбине српског народа у Првом светском рату, о коме се у нашој земљи због комунистичке пропаганде деценијама прећуткивала улога краљевске породице, краљевске војске и српског народа.

– У овом издању „Србија 1914-1918“ налазе се приче о Србима на Корзици, у Бисерти и Азањи, који су страдали и спашени захваљујући савезницима, затим приче о узроцима рата и улози Гаврила Принципа, који је умро у чешком затвору пре сто година. Врло интересантну причу о припаднику Младе Босне објавио је и историчар Радош Љушић који Гаврила Принципа види као хировитог младића, месечара, који је одрекао својих политичким идола и сам извршио атентат на бечког престолонаследника, каже наш саговорник.

Реците нам нешто о наградама.

– Награда за најбољег издавача у овој години припала је Заводу за уџбенике. Признање за најбољу дечју књигу припало је едицији „Деца читају српску историју“, Слободана Станишића, у издању „Пчелице“. Специјално признање додељено је петом колу едиције „Десет векова српске књижевности“, коју је објавио Издавачки центар Матице српске. Уручена је и награда за најлепшу књигу коју додељује ФПУ монографији „Универзитет уметности у Београду“, у ликовно-графичкој опреми Илије Кнежевића. Специјално признање за младог дизајнера добила је Драгана Николић за опрему књига песама Виславе Шимборске и Тадеуша Ружевича.

Кога сте срели на овогодишњем сајму?

– На Сајму књига смо срели и редитеља Лордана Зафрановића из Загреба, који је боравио у Београду и говорио на представљању ратног дневника „Сарајевска принцеза”. То је прича о борби лекара Еда Јагањца, који данас живи у Прагу као избеглица, да спасу живот тешко рањене петогодишње девојчице.
Јагањац је један од најактивнијих чланова наше дијаспоре у Прагу. Основао је хуманитарно друштво „Ластавица” које између осталог позива у госте и децу без родитеља, иначе смештену по разним селима у свим републикама бивше Југославије. У оквиру „Ластавице” раде се и разне театарске представе, преведен је Крлежа на чешки, и то сабрана дела, преведен је Андрић… Укратко, тај доктор Јагањац је једно биће које тамо промовише сарадњу бивше Југославије.
На Сајму књига је представљена монографија „Споменица владичанства сремског“. Промоцији овог важног дела присуствовао је и патријарх српски Иринеј. Госте је песмом поздравио хор Светог владике Николаја из Нове Пазове. Ово издање на 1.200 страница, које је објавила Епархија сремска, украшено је са више од 2.000 фотографија. У монографији су пружени подаци о свим сакралним објектима православне цркве у Срему.

 

Реците нам нешто о јубилеју везан за живот и рад Бранислава Нушића.

– Поводом Школског дана и јубилеја 150 година од рођења Нушића, „Креативни центар“ је организовао програм посвећен великом комедиографу. Сала „Бранислав Нушић“ није била довољно велика да прими сву публику, ученике ОШ „Бранислав Нушић“ и ОШ „Дринка Павловић“, који су се дружили са глумцем Миланом Милосављевићем, који је глумио Бен Акибу и читао делове из „Сумњивог лица“ и „Аутобиографије“ – рекао је на крају нашег разговора Марко Лопушина, један од наших најплодоноснијих и најчитанијих писаца.

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.