Kritičar Sreto Bošnjak: “Radoš Stevanović je danas zrela kreativna ličnost, sa ogromnim iskustvom i ogromnim kreativnim potencijalom, od koga treba da u budućnosti vidimo važne umetničke rezultate.”

Radoš Stevanović rođen je u Milkovcima kod Čačka. Završio je likovnu akademiju u klasi profesora Radenka Miševića i postdiplomske studije kod istog profesora u Beogradu. Boravio je na specijalizaciji u Kraljevskoj akademiji u Oslu u Norveškoj u klasi profesora Inger Siter. Član je udruženja likovnih umetnika Srbije, društva likovnih umetnika “Risim”  u Čačku i udruženja likovnih umetnika NAVA (Nacionalna asocijacija za vizuelne umetnosti) u Sidneju. Kao slobodan umetnik živi i radi u Sidneju od 1997 godine. Bavi se fresko-slikarstvom, konzervacijom, restauracijom i ikonopisanjem, živopisanjem pravoslavnih crkava, slikanjem murala, kao i grafikom i crtežima savremenog koncepta slikarstva. Do sada  je izlagao na više samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji (Beograd, Smederevo, Čačak, Ivanjica, Gornji Milanovac, Zemun, Pančevo i drugi) i inostranstvu (Sidnej, Oslo i Peruđa). Učestvovao je  i na izložbama savremene umetnosti sa slikama iz modernog doba. Autor je javno izvedenog dela (skulptura u bronzi prirodne veličine) generalu Draži Mihailoviću u dvorištu crkve Sv. Nikole u Blaktaunu i oslikao je unutrašnjost ove crkve. Autor je velikog murala u zgradi opštine Blektaun (Istorija Australije – triptihon). Ovaj mural je pod zaštitom države. On predstavlja istoriju Australije i govori o prošlosti, sadašnjosti ali i budućnosti. Pričali smo sa Radošem o njegovom dosadašnjem radu.

Šta je na vas uticalo da se opredelite za slikarstvo?

• Kada sam bio dečak i išao na pričešće u matičnu crkvu u selu gledao sam freske koje je radio zograf Mihailo. Bio sam ozračen svetlošću tih fresaka i tad sam odlučio da budem fresko slikar.

Bili ste na specijalizaciji na Kraljevskoj akademiji u Oslu. Recite nam nešto o toj specijalizaciji.

• Tamo sam mnogo naučio o tehnici grafičke umetnosti (litografije) uključujući ečing, linogravuru i drvorez. Te tehnike koristim u današnjem radu.

Jeste li zadovoljni odabranim životnim pozivom?

• Više nego zadovoljan. I kad bih se ponovo rodio izabrao bih da ponovo budem slikar.

Vi ste vrstan poznavalac vizantijske umetnosti i fresko slikarstva. Kada se počinje razvijati ovaj vid slikarstva i gde?

FRESKO SLIKARSTVO

• Vizantija je dobila naziv po Vizantionu. U tom vremenu su počela da nastaju i da se razvijaju prva hristijanizovana vizantijska dela u slikarstvu. Idealne primere te umetnosti imamo u Aja Sofiji u Carigradu i u drugim hramovima toga doba. Taj jedinstveni stil zidnog slikarstva koji prikazuje asketske izdužene pravoslavne likove svetih otaca star je preko 1.000 godina. Stil freskotehnike se razvijao u istočnoj crkvi pravoslavnih zemalja Grčke, Makedonije, Srbije, Bugarske, Rumunije, Rusije i u mnogim drugim pokrajinama gde žive pravoslavni narodi, koji su sa sobom poneli i svoju veru i svoje običaje. To je slikarstvo hrišćanske crkve koja je imala određena pravila o tome kako nešto da se slika i čime da se slika. Ta pravila su se postepeno prenosila od slikara do slikara sa kolena na koleno dok ih najzad nije pismeno izložio grčki sveštenomonah i slikar Dionisije iz Furne pod naslovom Erminija tj. priručnik za slikarstvo koji je kasnije preveden na ruski, srpski i druge jezike.

Kako se rade freske?

OSLIKAVANJE FRESKI

• Freska se izvodi sa neorganskim pigmentima koji su otporni na alkalično dejstvo kreča. Malter se sastojao od dva dela peska, jedan deo kreča, jedan deo strugotine od drveta i jedan deo pleve od žita. To je malteru davalo posebnu poroznost i lakoću što je omogućilo da se takav održi u svodovima i kupolama hramova po nekoliko vekova pa čak i do 1.000 godina kao što je slučaj u crkvi Sv. Petra kod Novog Pazara u kojoj sam radio kao restaurator. Slikalo se sa pigmentima koji su pomešani sa krečnom vodom. Slikalo se brzo bez velikih preslikavanja ali se prethodno koristio preliminarni skeč na papiru koji se zvao sinopija i taj metod su koristili naši stari majstori Sopoćana, Mileševe, Studenice, Visokih Dečana, Gračanice i drugih. Fresko slika kada se izvodi na mokrom malteru i završi prepusti se sušenju prirodnim putem. U procesu sušenja iz fresko maltera izađe na površinu jedna providna skrama kalcijum karbonata koje prekrije fresko sliku i fiksira je za zid da se ne može obrisati. Ta osobina kalcijum karbonata omogućava fresci dug život kroz vekove. Kao primer za to neki fragmenti fresaka pronađeni su na ostrvu Kritu pa i u Egiptu stari su 2.000 godina.

Kako se danas rade freske?

• Ove freske što mi radimo sada u 21. veku izvode se u tehnici al-seko tehnikom slikanja na suvom malteru uz pomoć raznih polimernih i sintetičkih medijuma-veziva za boje.

Zašto ste se baš odlučili da svoj rad, kao akademski slikar, nastavite u Australiji?

• U Australiju sam došao zahvaljujući pomoći prijatelja Pere Milosavljevića. Po njegovoj preporuci radio sam oslikavanje crkve Svetog Nikole u Blektaunu a po blagoslovu vladike Save.

Trenutno radite na oslikavanju murala i ikona u Srpskoj narodnoj odbrani. Šta ste sve oslikali?

• Do sada sam oslikao nekoliko poznatih likova iz naše kulture i istorije: Vuka Karadžića, Karađorđa, freske Svetog Save i Svetog Nikole. Sada radim na velikom muralu u predvorju hola “Panorama Beograda” sa likovima iz naše novije istorije koji su proneli slavu naše zemlje u svetu kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Novak Đoković.

Radovi su dobro osmišljeni i oslikani. To su svetovne i istoriske ličnosti srpskog naroda oslikane na najstarijem objektu naše zajednice u Australiji, gde se okuplja naš narod i omladina. S tog aspekta radovi su veoma značajni. Šta vi mislite o tome?

• Da, značajni su sa stanovišta da se mlade generacije upoznaju sa kulturom svojih dedova i sa ličnostima koji su dali veliki doprinos svetskoj nauci, sportu i kulturi.

Primetili smo da sa velikim zadovoljstvom oslikavate svetitelje i velike istorijske ličnosti našeg naroda uključujući naučnike i sportiste.

-Da, sretan sam što radim na ovim projektima. To je i moja obaveza kao umetnika da ukažem na naše velikane koji su dali veliki doprinos čovečanstvu.

Da li umetnik živi nekim posebnim životom, da li ima svoj specifican put koji je različit u odnosu na druge profesije i ljude?

-Umetnici su uvek živeli svojim specifičnim životom. To su bili boemi. Omiljeno mesto druženja im je Monmart u Parizu. Slobodno su se oblačili, družili i stvarali velika dela. Svoju vrednost su želeli pokazati delima a ne odelom.

Čemu težite kao savremeni umetnik u vašem radu, u vašem životu, u vašem odnosu prema drugima?

• Želim da iza sebe ostavim umetnička dela za buduće generacije. Ljudi bi trebalo da uživaju u umetnosti i da žive u miru.

Koji događaj u vašem životu vam je ostao u najlepšem sećanju?

• To je bio položeni prijemni ispit na likovnoj akademiji u Beogradu. Tada sam bio siguran da ću postati ono što želim tj. slikar.

Šta planirate u vašem budućem radu?

• Želim samo da nastavim da vredno radim, da slikam.

Nikola Jović