РАДОМИР РАЈО ЗЕЧЕВИЋ је српски пјесник који живи и ствара у Перту, Вестерн Аустралија.

Рођен је 30. октобра 1948. године у Беранима, село Виницка.
Родни крај напушта 1973. године и прекоокеанским бродом „Маркони“ долази до обала Аустралије гдје се настањује у Перту и заснива велику породицу. До сада је објављивао поезију у многим књиижевним часописима и наступао на значајним књижевним скуповима.

Рајин издавачки првенац – Збирка поезије „Калдрме Балкана“ недавно је угледала свјетлост дана и интригантним порукама обрадовала српски књижевни публикум Западне Аустралије а и шире. Збирка је хронолошка епопеја о голготи српског народа на просторима Балкана. На волшебан начин, епски, саткана архајском синтагмом, као из времена Немањића, Његоша и лозе Петровића, Рајина поезија плаче за прохујалим временом и српским усудом од Косовске битке па све до двадесет првог вијека.
Пажљиви читалац књиге, на „видовит“ и поучан начин, упознати ће српске владаре и њихов значај у нашој далекој и блискиој историји. Сазнаће и многе историјске догађаје које је пјесник отргао од заборава.

Поред строгог епског приступа догађајима из историје, Рајо је на једноставан и питак начин исказао и свој лирски однос према прошлости а и свакодневници која га окружује. Жал за родним крајем, родитељима, обичајима, и, нарочито, људима, који живе предалеко, да би им исказао осјећања и љубав, чине ову збирку универзалним покајањем за све пропуштено. Поједини стихови су позив за опрост невиноме. Рајо је свијестан да је живот креатор његове и сваке друге људске судбине. Не жали се он. Само га сјета и беспомоћност „нагони“ да стиховима одагна оно што се у стварности није могло промјенити.

За оне који познају поезију Зечевића, књига „Калдрме Балкана“, није изневјерила његова тематска опредјелења. Издавач (ИГП „ПЕГАЗ“) је све упаковао у три логична поглавља, чинећи цјелину којој читалац не може одољети све до послиједње стране књиге.

Онај ко се први пут сусреће са поезијом Раја Зечевића, пријатно ће бити изненађен; прво, синтагмом, а потом и разноврсном формом пјесничког израза. Рајин танани таленат, да сатиром зачини стихове, тамо гдје се најмање надате, је особина писаца који вас плијене за цијели живот. Печелбаре, који живот проведоше у суровим беспуићима Аустралије, књига ће дојмити као нешто што су и сами проживјели .
На крају овог осврта предлажем вам да прочитате двије пјесме различитог жанра и сами просудите о дометима које је Рајо Зечевић досегао својом поезијом.

СТАРОСТ

Одјекује мој јецај утробе,
сто ножева сад ми срце боде,
главу ми је тишина спопала,
мртво тијело с главе до стопала.

Да ли је дјело или је случајност
прође живот када прође младост.
Сад осјећаш да се крај примиче:
„Не предај се!“ – неко с неба виче.

Огањ живи срце захватио,
грудни кош се димом затворио,
глава тешка са рамена
клецају ти ноге од кољена.

Може ли мозак разум задржати,
може ли срце тугу отјерати,
очи суве ни сузу да пусте.
Кад се очи склопе, руке нек прекрсте.

ЊЕГОШУ

Гдје сам јадан са оловком пошао
кад ти нисам до кољена дошао,
какве ли ћу ријечи изабрати,
како ћу те данас описати

Ал ти хоћу ја признање дати
и генијем тебе називати,
твоје име живи довијека
то си нама за живота река

Паметан си а и мудар био
свак се с тобом вјечно поносио,
твоја школа и природно знање
у Бога си имао вјеровање.

Пјесник, писац, вођа и владика
за српство си понос а и дика.
Како тебе данас описати
таквог српство неће ни имати.

На твом гробу и краљ је клекнуо
када си се на Ловћен врнуо,
а краљеви и цареви, и турски султани
од тебе су сви били спутани.

Петровићу Раде са Цетиња
и мртав си данас са живима.
Са Ловћена реци ако може
да се Срби на Балкану сложе.

Управо су штампане још двије књиге Раја Зечевиића: „Сине слушај и памти“, проза, и збирка пјесама „Стихом кроз вријеме“, на које ћу се осврнути неком другом приликом.

Миљан Ковачевић, пјесник из Перта.