Još jedan u nizu vikend i gostovanje dragih posetilaca iz zemlje našeg porekla, učinio je prijatno veče gledaocima pozorišnih predstava “Plastika” i “Sunce tuđeg neba”.
U prvoj predstavi igrale su dve jako talentovane glumice Nela Mihajlović i Suzana Petričević. Spontano vladanje scenom samo je potvrdilo stepen profesionalizma i konekciju sa publikom.
Priča se odvija u modernoj teretani koju su posetile ove dve dame u želji da poprave svoj život i finalnim potezom odrade neku od plastičnih hirurgija. Karikiranjem modernog trenda i društvenih kalupa u kojima smo svi savršeni, predstava zapravo daje jednu dubinu kroz priču dve žene iz različitih moralnih, društvenih i profesionalnih stavova. Na temu braka, muško-ženskih odnosa, lažnog morala, porodičnih kalupa, potomstva…i sve upakovano u humorističku notu zapravo je pokazalo dve najveće razlike u društvenoj podeli na tzv. moderan pristup životu i onaj malo više konzervativniji, pa donekle i primitivni. 
Poruka predstave, ono što smo mi razumeli je, da današnje društvo popravlja „fasadu a ne temelj kuće“ odnosno, ove obe dame su imale svoje unutrašnje strahove i nemire, koje su jedna drugoj ispovedile i time dušu olakšale, što je poenta za svakog pojedinca, da radimo na sebi duhovno, jer samo tako ćemo se i fizički dovesti u red.
Nakon kratkotrajne pauze, na scenu je došao legendarni Dragan Marinković Maca, koji svojom pojavom stavlja osmehe na lice i svi znamo da nam je zagarantovan dobar humor. Baš tako je i bilo, smeh do suza i bol u stomaku, ali onaj pozitivan.. Maca je naratorski kroz svoj originalni stil, ispričao priču o stanju devedesetih, ratu i imigraciji u Ameriku. Takođe, i ova predstava iako dosta humorističnog sadržaja, sama po sebi imala je skrivene poruke i neku dubinu, a poenta je akcentovana na apsurd društvenih kalupa, i očekivanja koja za nas ima naša okolina. Doskočice, šale, pa red ozbiljnog monologa, koliko je to moguće kada je ovaj vrhunski komičar u pitanju, bili su sastojci zanimljive, posebne i svakako jedne od predstava koje ćemo pamtiti i rado prijateljima preporučiti.
Obe predstave su, kao što smo rekli, imali svoje skrivene poruke, a donekle i jako slične, a to je poentiranje da svako treba da živi svoj život, da se bavi sobom i radom na sebi, da ne mrzimo, već da volimo, da apsurdi društvenih kalupa nikoga ne čine srećnim, a da ljudi jako često robuju istim. Naša poruka za sve čitaoce je da pogledate koja je sledeće predstava u vašem gradu i da obavezno sebi priuštite vikend lepog pozorišnog druženja, jer predstave nisu samo da nas zabave već i nečemu nauče, ukoliko ih pažljivo slušamo.
Tekst: Tatjana Mihajlović
Fotografije: Nemanja Mihajlović
