Још један у низу викенд и гостовање драгих посетилаца из земље нашег порекла, учинио је пријатно вече гледаоцима позоришних представа “Пластика” и “Сунце туђег неба”.

У првој представи играле су две јако талентоване глумице Нела Михајловић и Сузана Петричевић. Спонтано владање сценом само је потврдило степен професионализма и конекцију са публиком.

Прича се одвија у модерној теретани коју су посетиле ове две даме у жељи да поправе свој живот и финалним потезом одраде неку од пластичних хирургија. Карикирањем модерног тренда и друштвених калупа у којима смо сви савршени, представа заправо даје једну дубину кроз причу две жене из различитих моралних, друштвених и професионалних ставова. На тему брака, мушко-женских односа, лажног морала, породичних калупа, потомства…и све упаковано у хумористичку ноту заправо је показало две највеће разлике у друштвеној подели на тзв. модеран приступ животу и онај мало више конзервативнији, па донекле и примитивни.  Порука представе, оно што смо ми разумели је, да данашње друштво поправља „фасаду а не темељ куће“ односно, ове обе даме су имале своје унутрашње страхове и немире, које су једна другој исповедиле и тиме душу олакшале, што је поента за сваког појединца, да радимо на себи духовно, јер само тако ћемо се и физички довести у ред.

Након краткотрајне паузе, на сцену је дошао легендарни Драган Маринковић Маца, који својом појавом ставља осмехе на лице и сви знамо да нам је загарантован добар хумор. Баш тако је и било, смех до суза и бол у стомаку, али онај позитиван.. Маца је нараторски кроз свој оригинални стил, испричао причу о стању деведесетих, рату и имиграцији у Америку. Такође, и ова представа иако доста хумористичног садржаја, сама по себи имала је скривене поруке и неку дубину, а поента је акцентована на апсурд друштвених калупа, и очекивања која за нас има наша околина. Доскочице, шале, па ред озбиљног монолога, колико је то могуће када је овај врхунски комичар у питању, били су састојци занимљиве, посебне и свакако једне од представа које ћемо памтити и радо пријатељима препоручити. 

Обе представе су, као што смо рекли, имали своје скривене поруке, а донекле и јако сличне, а то је поентирање да свако треба да живи свој живот, да се бави собом и радом на себи, да не мрзимо, већ да волимо, да апсурди друштвених калупа никога не чине срећним, а да људи јако често робују истим. Наша порука за све читаоце је да погледате која је следеће представа у вашем граду и да обавезно себи приуштите викенд лепог позоришног дружења, јер представе нису само да нас забаве већ и нечему науче, уколико их пажљиво слушамо. 

Текст: Татјана Михајловић

Фотографије: Немања Михајловић