[dropcap font=“0″]Н[/dropcap]ајлакше је писати о глупостима, јер идеје никад неће зафалити, нарочито у Србији. Не памтим када сам прочитао нешто лепо у новинама, него су осуде или мегаломански пројекти најважнији на страницама дневних листова. Од тих пројеката, ма колико деловали лепо, обично ништа не буде, па се у наш ментални код укоренила антихришћанска карактерна црта – да судимо, односно да свако буде судија. У последње две деценије, од како је пао комунизам на папиру (у свести и даље функционишемо по тим правилима) број верника се знатно увећао. Сви знају какви су обичаји, када је који празник, како се треба понашати у одређеним ситуацијама пред свештеницима, што су углавном црквена правила, која наравно треба да постоје. Она духовна, као и поруке које хришћанство шаље, полако се губе у нашем генетском коду.
Површност је узела маха, па данас, приликом неког новинског текста, који чак не мора да буде ни тачан, наићи ћемо на коментаре читалаца, у којима нема ни мере ни поштовања, где су осуде достигле такве размере да се позива на мегаломанске казне, без доказа или ван сваких правила суђења.
Пре неколико дана, отац једног малолетника поднео је приватну тужбу против младог глумца због наводне обљубе малолетника. Није ми намера да браним глумца, нити бих икада стао у одбрану човека који је тако нешто урадио, међутим поднета приватна кривична пријава никако не значи доказану кривицу, тим пре што глумац чак није ни притворен, што значи да су докази под знаком питања. Нажалост, слика тог глумца доспела је на насловну страну, где су великим словима написане оптужбе, а малим словима коментар недавно награђеног драмског уметника. Немам ништа против да, ако је крив, одговара онако како то закон прописује, но пошто још уопште нема никаквих доказа или саопштења полиције, може ли се посумњати у намештену пријаву или неку освету? Да, може.
Овог пута, човек је већ осуђен, а сви врло добро знамо да свако од нас може да поднесе кривичну пријаву против било кога. Друго је питање да ли ће бити подигнута оптужница. Па чему онда тај текст. Зашто уништавати човека због прича рекла-казала? Да ли је за то крив новинар, уредник… Не бих ја више тражио кривца нити судио, тражио бих узрок свега овог.
На нашу несрећу, сагледавајући претходне деценије, лако се може приметити да је народ многима судио. Када је комунистичка плејада победила 1945. године образовани су народни судови. Типична гебелсовска идеја где свако у народу помисли да је вредан толико да може судити па у настојању да се докаже, он буде оно што већ јесте – нечовек, јер да је човек не би пристао да ради озбиљан посао без трунке образовања и познавања закона. Након неког времена, нестао је велики број образованих људи у Србији; стрељани су, послати на Голи оток, или су им животи потпуно уништени. Касније, деведесетих, говорило се да је Тито крив, међутим дотични се само послужио лукавом и примењеном идејом, а одговорност препустио неуком и простом народу без душе, који је, као и свака стока, помислио да је коначно дошло време да он некога осуди. Понављам, многи учени Срби су стрељани, јер су их завидне комшије оклеветале, а поротници, као и сви мали људи када им дају моћ, судили по кратком поступку. Без доказа. Без свести. И скоро свака је била по кратком поступку. Зато, није само Тито крив, него је народ, којем је дата много већа моћ него што је заслужује. Сигуран сам да је било честитих судија, али већина, као и у демократским системима је побеђивала.
Данас, након скоро седам деценија од тада, народ нема моћ суда у институцијама, али има моћ суда у друштву. Тај исти суд је бескрупулозан. Да народу дозволимо, осудио би све политичаре, чак и оне којима се увлачи, све своје прептостављене, и све оне који су бољи од њега. Једино себи не би судио, јер побогу, грешке се дешавају.
Случај овог глумца, који је један од примера, показује површност нације. Народ који се дичи својим хришћанством понаша се управо супротно – као у комунизму. Све сагледава површно, приземно и по потреби. Сви су лоши, само је он добар. Воле Србију, а ништа не раде за њену добробит. Читају новине како би се забавили или како би осудили неког, никако како би се информисали и размишљали како да промене систем. Ако нешто не ваља, траже кривца, никако решење. Суде без доказа. Али у свему, баш у свему, проналазе ману.
Наравно, говорим о већини. Има вредних и свесних људи, али су у мањини, па се ништа не питају, или беже у иностранство на време, док не остаре и не примете да је живот прошао у борби за вредности које приземни људи не разумеју.
Одговорно тврдим да неко од српских владара у будућности грађанима подели по 4000 еура, онако да имају, (што је 10 просечних плата) народ би га проклињао само зато што је комшија добио исту суму, а не мање, како би требало да буде праведно.
Овде више нема такмичења ко је бољи или већи, него је битно да други буду мањи.
www.slavisapavlovic.rs
