Milenu Mijatović, našu sugrađanku mnogi od naših zemljaka u Sidneju ne poznaju. Došla je u Australiju davne 1993. god i mislila je da će to biti samo na kratko. Godina neplaćenog odsustva u malom građevinskom preduzeću u Malom Zvorniku na obali velike jedinstvene Drine, nije bila dovoljna za opredeljenje ostati ili se vratiti. Tako su se godine nizale. Želela je da se upozna sa mogućnostima življenja u Australiji. Ni posle dve prethodne turističke posete nije bila sigurna šta je očekuje u smislu dužeg boravka i rada u Australiji. Svakako je privlačila različitost ovog kontinenta od svega što je do tada videla. Uz povremeni slikarski rad uspela je da zadrži interesovanje i nadasve talenat. Posle prestanka aktivnog rada u struci – građevinarstvu i arhitekturi, pokušava da svoje vreme i život ulepša radom u nečemu što je oduvek volela.
Kako sama zna da kaže, misli da je talenat za slikanje i pisanje uvek osećala a ponekad i prenosila na papir. Talenat je čekao svoje vreme. Povremeno je takođe pisala za naše novine: članke, intervjue sa poznatim Srbima u Australiji. Neka pisanja nije objavila i još uvek sede u njenim beleškama. Pokušavala je da svojim rečima izrazi divljenje i približi čitaocima zanimljive i drage Srbe u dijaspori ljudima koji to zaslužuju.
Milenin slikarski rad intenzivno započinje polovinom 2019. Godine odlaskom u Evropu. Iz Australije joj je najviše nedostajao štafelaj, papir, boje. Prikupila je i osvežila memorije drage Srbije. Oživele su uspomene na zavičaj, brdovito Podrinje, ravnu prašnjavu Mačvu, na Istru, jedinstven pečat italijanske arhitekture i sve to je bilo neiscrpna inspiracija za njene nove slike i crteže. Od tada njena avantura traje. Nije mogla da sačeka da se vrati i nastavi rad na portretu Novaka Đokovića. Njena ideja da Novaka predstavi kao sveca je jedinstvena. U samom početku je bila opterećena da li će da pogodi lik i izraz. Došla je na ideju posle Novakovog osvajanja 16 Gren titule i 7 na AO. Na slici su dopisivani novi GS turniri. Ovaj Milenin akvarel se objavljuje prvi put javno. Ona želi da taj simbol Novaka kao sveca sačuva kao svoj original. Bila je i priprema 2022. da se prenese kao mural na jednu od gradskih fasada u Sidneju i naravno to se tada pokazalo kao nemoguća misija.
Kada je između mozaika i akvarela odabrala akvarel, njen životni partner, slikar i fotograf Milorad Jovičić, takođe poznat kao Michael Joyce joj je pomogao i uticao na njeno opredelenje, ali i upozorio da je akvarel najteža slikarska tehnika. Sama je sebe iznenadila prvom slikom pejzaža iz “Royal Nacional Park”,koji je uradila po instrukcijama svog partnera u punom nadahnuću. Pokušava slike složiti u eseje i pripremiti za buduću samostalnu izložbu u Australiji. Znanje iz tehnike i arhitekture joj je pomoglo da svoje studije koncepta, kompozicije i boja usavrši i da slike budu privlačne galeristima i posetiocima. Priznanje je došlo sa prvim izlaganjem 2022. godine na 62. godišnjoj izložbi u “ART Center Bankstown” za koju je poslala 3 svoje slike. Jedna prva nagrada i još jedna u finalu su izabrane od 170 slika i to je bio uspeh koji nije očekivala. Želela je da samo pokaže nešto od svojih radova. Podstrek je bio tu. “Počela sam više da radim u prirodi, da zapažam boje oko sebe, da osluškujem prirodu, ljude…”
Ove godine u junu je 63. izložba u „ART Center Bankstown” i 3 nove Milenine slike će biti opet viđene u istoj galeriji. Takođe, ponovni odlazak u Srbiju ove godine biće obeležen samostalnom izložbom i učešćem u slikarskoj koloniji u njenom Malom Zvorniku. Našoj Mileni želimo mnogo uspeha u slikarskoj karijeri sa željom da nas izveštava o njenim daljim uspesima.
