Дана 26. децембра у руском старачком дому “Вртови Светог Јована Кронштатског” у Данденонгу постављена је биста последњем руском цару – мученику Николају II Романову. За израду бисте побринуо се господин Јевгениј Корољов, власник фабрике за израду споменика у Москви, који је лично допремио бисту у Аустралију. Бисту су освештали Његово Високопреосвештенство Митрополит Руске Православне Заграничне Цркве господин Иларион, Владика камберски господин Георгије, уз присуство домаћина, митрофорног протојереја-ставрофора др Михаила Протопопова, бројног свештенства и народа.
Овом свечаном догађају претходила је литургија у храму Успења Пресвете Богородице, приликом које је ђакон Алексеј Жуков рукоположен у чин јереја, а господин Дејвид Гуљд из Тасманије у чин ђакона. Митрополит Иларион уручио је орден Синода Руске Православне Заграничне Цркве владики Георгију, оцу Михаилу Протопопову и господину Јевгенију Корољову, а господин Kорољов је том приликом подарио честицу са гроба Господњег митрополиту Илариону.
Биста цару Николају II Романову представља први споменик посвећен овом руском монарху на тлу Аустралије. Подсећања ради, споменик цару Николају у Београду постављен је у октобру 2014. године у оквиру обележавања стогодишњице Великог рата и представља први споменик у част Цара подигнут у Европи.
Крај Династије и последице
Руска династија Романов је владала Русијом више од триста година. Срушена је након октобарске револуције 1917. године када је цар Николај заједно са породицом одведен у кућни притвор, прво у Тоболск на западу Сибира, а затим у Јекатеринбург где су бољшевици на челу са Јаковом Јуровским зверски убили царску породицу заједно са четири слуге. У ноћи између 16. и 17. јула 1918, када се Бела гарда заједно са чешком бригадом приближавала Јекатеринбургу, у подруму Ипатијевског дома, где је царска породица била у кућном притвору, стрељани су цар Николај, царица Александра, њихове четири кћерке, велике кнегиње Олга, Татјана, Марија и Анастасија и најмлађи син, царевић Алексеј. Најстарија Олга имала је само 22 године а најмлађи царевић Алексеј непуних 14 година. Заједно са њима стрељани су и лекар царске породице, доктор Јевгениј Боткин, лакеј Алексеј Труп, собарица Ана Демиодова и кувар Иван Харитонов. Деструктивни процес који је започео револуцијом однео је 80 милиона живота у Русији и СССР-у.
Царева жртва
Руски цар, иако неспреман, ушао је у Први светски рат јер је осећао моралну и братску обавезу да заштити своју православну словенску браћу на Балкану – Србе и Србију. Силе Осовине, пре свега Немачка и Аустроугарска су желеле да Русија изађе из Првог светског рата тако да су помогле у организовању Октобарске револуције како би срушили монархију која је била у кризи. Из велике захвалности за жртву коју је цар поднео за наш народ, у Београду је подигнут споменик цару Николају 2014. године
Канонизација
Руска царска породица је канонизована заједно са многим жртвама репресије комунистичког режима у Русији од стране Руске заграничне цркве 1981. године, а 2000. године то је учинила и Московска патријаршија. Свети царски мученици веома су поштовани у читавом православном свету, а поготово у Русији и Србији.
Јелица Бјеловић Бујас
