U subotu, 25. februara u „Royal Exhibition Building“ u Melburnu održan je tradicionalni multikulturalni Slovenski festival palačinki- Maslenica 2017. Festival je nazvan po starom prazniku Istočnih Slovena kojim se obeležava kraj zime i početak proleća. Tradicionalno se slavi u sedmoj nedelji pred pravoslavni Vaskrs, a glavno jelo tokom njenog trajanja su – palačinke. Pored ruske i srpske hrane i folklora, na ovogodišnjoj Maslenici predstavili su se i poljska, slovačka, makedonska i bugarska zajednica.
Festival je otvoren svečanim defileom učesnika, a svim posetiocima festivala približena je slovenska kultura i umetnost, tradicionalna kuhinja i narodna radinost. Na centralnoj bini, tokom programa koji je počeo u 12 časova i trajao sve do 20 časova uveče, nastupili su umetnici iz svih slovenskih zajednica. Ovom prilikom, srpsku zajednicu su ponosno predstavljale folklorne grupe Morava iz Crkvene opštine Sv. Đorđe u Sent Albansu, FG „Morava“ iz CO Sv. Trojica u Bransviku, KUD „Abrašević“, vokalni ansambl „Prelo“ i hor „Stevan Mokranjac“ iz crkve Sv. Trojice u Bransviku, pod dirigentskom palicom g. Save Đukića.
Na štandovima koji su se nalazili napolju, posetioci su imali priliku da uživaju u raznovrsnim specijalitetima slavonske kuhinje, a posebnu pažnju privlačili su tradicionalni srpski roštilj, kao i čuvena ruska palačinka po kojoj je ovaj Festival i dobio ime. Srpska zajednica imala je priliku da na par štandova nađe srpske proizvode, pa su se tu između ostalog našli i raznovrsni prehrambeni proizvodi iz otadžbine, suveniri itd. Ljubitelji piva uživali su u lepom i sunčanom danu u svom omiljenom pivu, a sigurno je najpopularnije bilo Jelen pivo koje se i prvo rasprodalo. Na veliko razočarenje posetilaca ovogodišnjeg Festivala, brzo se rasprodala hrana na štandovima napolju, a naročito popularni ćevapi nakon ogromnih redova u kojima se zbog jedne porcije čekalo i više od sat vremena. Ovo je možda i jedna zamerka za organizatore Festivala od mnogobrojnih posetilaca, od kojih su poneki produžili na Grčki festival u obližnjoj ulici Lonsdejl gde su mogli da uživaju u grčkom girosu ili suvlakiju.
Ipak, celokupni utisak je da su srpskoj, kao i slovenskoj zajednici u Australiji potrebni upravo ovakvi Festivali kako bi negovali lepotu svoje kulture i tradicije, i kako bi istu predstavili na što lepši način društvu u kojem živimo. Celodnevno druženje uz igru i pesmu, doprinelo je da posetioci upoznaju široku slovensku dušu, srodnost duhovne i materijalne kulture kroz običaje, tradicionalnu kuhinju, muziku i igru.
U nadi da ćemo u skorijoj budućnosti dočekati Prvi srpski festival u Melburnu, nalik onome u Sidneju, koji trenutno predstavlja najveći događaj ove vrste na Južnoj hemisferi, ostaje nam da čekamo narednu Maslenicu i da sa braćom Rusima i ostalim slovenskim narodima još jednom zajedno proslavimo lepotu zemalja iz kojih potičemo.
