Proteklog vikenda u sidnejskoj luci Darling harburu održan je šesti po redu Srpski festival. Večernji termin, osvežen program, profesionalna organizacija i velika poseta su samo od nekih razloga koji su uticali da ovogodišnji Festival bude jedan od najuspešnijih do sada. Da li je Festival 2018. bio najveći i najuspešniji, teško je oceniti i za to je potrebno više parametara. Međutim, fejsbuk poruka samih organizatora – Omladinske organizacije SOYA – koja je proglasila Festival 2018. najboljim do sada, je svakako verodostojna mera dostignuća ovogodišnje manifestacije.

Šarolik i osvežen program

Iako ovaj Festival u svojoj osnovi nije folklorna smotra, tokom dvodnevnog skupa na velikoj bini smenjivale su se folklorne grupe iz Sidneja, Dapta, Kvinslenda, Adelajda i Melburna. Publici su se predstavili i foklkloraši KUD-a „Riznica“ iz Kraljeva, koji su trenutno na turneji po Australiji.

Posetiocima je na ponudi bio velik izbor domaćih kulinarskih specijaliteta, reklo bi se sa ponudom većom nego ikada. Sami organizatori ističu da su ispekli i rasprodali pola tone roštiljskih specijaliteta.

Pored već uobičajenih štandova prepunim umetničkim predmetima, ovaj Festival je ponudio i neke novitete.  Naime, zanimljivo je bilo posetiti štand Australijsko-srpskog arheološkog projekta „Glac“ i popričati sa profesorom istorije Alanom Dernom i Jelenom Šarović studentkinjom Univerziteta u Sidneju.

U muzičkog delu programa viđen je raznolik i bogat program, reklo bi se, raznovrsniji nego ranijih godina. Nat i Tat violinksi duo, Crni voz, Marsala su samo od nekih lokalnih muzičkih bendova koji su nastupali. Prelepo je bilo videti i poslušati dečiji bend „Nasleđe“, kao i najmlađi sastav-simpatičnu družinu pod imenom „Mala Škola Rokenrola.“ Ni vrelo subotnje popodne nije omelo ovu grupu mališana da iz sveg glasa pevaju „Kad si srećan lupi dlan o dlan“ i ostale dečije pesmice, uz gromoglasnu podršku sidnejske publike. Stekao se utisak, da je ova izvedba malih pevača, makar na trenutak, vratila sidnejsku publiku u njihovo detinjstvo i podsetila ih na neka druga vremena. Izvedbe pomenutih dečijih grupa, su pravo osveženje i pokazuju da je naša zajednica itekako aktivna i da bi naprosto bila šteta da lokalno stvaralaštvo ne dobije šansu da bude viđeno.

Večernji termin – pun pogodak 

Po prvi put program je produžen do devet časova uveče, u subotu, prvog dana Festivala. Naime, nakon vrelog subotnjeg popodneva, prijatno sidnejsko veče „primoralo“ je sve prisutne goste da ne napustaju Festival, te da, ostanu do zadnjeg takta jednoipočasovnog koncerta grupe iBand. Ovaj produžen termin je dosegao neku novu dimenziju i stvorio novi ambijent – ne samo zbog izuzetne posete koja je premašila sva očekivanja. Naime, sveopšti utisak u toploj subotnjoj večeri je bio da je u pitanju neki letnji festival u otadžbini, a ne naš, šesti po redu Sidnejski festival.

Zvuci domaće muzike privukli turiste iz Beograda

U toku gorepomenutog večernjeg koncerta, prišao nam je bračni par Tomo i Vera Đorđević, upitavši: „Kakav je ovo festival, ko ovo organizuje?“ Oni su dodali da su oni turisti iz Beograda u poseti Australiji, i da su u obližnjem hotelu čuli pesmu Bijelog dugmeta, što ih je podstaklo da siđu do Tambalong parka i da se na licu mesta uvere da je zaista u pitanju naš festival. Mi smo im naravno dali potrebne informacije o samom Festivalu i ponudili primerak festivalskog programa. Ovaj zanimljiv susret smo ovekovečili sa nezaobilaznim fotografisanjem i pozvali goste iz Beograda da nam se pridruže i u nedelju, drugog dana Festivala.

Festival – prepoznatljiv brend

Veliki odaziv lokalnih umetnika kao i poslodavaca potvrđuje da je Festival stekao veliku populranost i da izvođači sa velikim zadovoljstvom učestvuju na ovom grandioznom skupu. Takav primer su Ana Drača i njen brat koji su došli čak iz Novog Zelanda kako bi pomogli oko Festivala. Sama Ana je svojim fantastičnim plesom uz pesmu Jelene Tomašević „Oro“ zapanjila sve prisutne goste. Njene plesne sposobnosti, elegancija i prelepa narodna nošnja će ostati u dugom sećanju svim posetiocima. Anin trominutni ples, inače nenajavljen u zvaničnom programu, je pravo malo bogatsvo naše kulturne baštine iznedreno ovde na ‘dnu planete’. Njen nastup je samo jedan od razloga zašto treba podržati ovaj jedinstven skup, koji nam već šest godina omogućeje da u najlepšem svetlu pokažemo Australiji naše korene i kulturu.

Velik odaziv volontera

Jedinstvena karakteristika ove srpske fešte je činjenica da je apsolutno sve organizovano od strane omladine-volontera, koji svakog februara ulože svoje lično vreme u ovaj dvodnevni skup. Dobrovoljni trud u oragnizaciji svakako nije prazna floskula. Štaviše, u to smo se i sami uverili u ranim subotnjim časovima kada smo zajedno sa volonterima nameštali baštu „Biblioteke“ po pravim tropskim uslovima, žureći da sve bude spremno za početak festivala.

Slogan ovogodišnje manifestacije je bio citat Vuka Karadžića „Ako svako uradi onoliko koliko je sposoban, neće narod propasti“. Ovaj slogan najbolje opisuje atmosferu koja vlada oko organizacije festivala. Naime, iz godine u godinu raste broj volontera, koji svojim dobrovoljnim radom uspevaju, ne samo da uspešno održe, već i da podignu organizaiju na veći nivo.

Srbi, negujte svoje poreklo i kulturu

U uvodnoj besedi svečanog dela Festivala Državni poslanik za okrug Liverpul gospodin Pol Linč je rekao da je ovo srpsko slavlje ujedno i veliko australijsko slavlje. On je rekao da je ‘naša priča’, tradicionalna australijska priča nekoga ko je došao ovde, a nije zaboravio svoje nasleđe i poreklo – a to je ujedno i suština savremene Australije. Nadalje, on je istakao da upravo zbog zajednice kao što je naša, Australija nastavlja da bude ugodno mesto za život.

Episkop australijsko-novozelandski Siluan, napomenuo je da Australija prihvata kulturne razlike, i da mi ne treba da zaboravljamo svoje nasleđe, već da nastavimo da negujemo i proslavljamo svoju kulturu i čuvamo svoj jezik. On je dodao da je srpska zajednica pokazala  zadivljujuću sposobnost integrisanja u ovdašnje društvo.

Konstatujući poučne reči gorepomenutih gostiju i rezimirajući fantastičnu organizaciju, sasvim smo sigurni da će ‘Srpski festival u Sidneju’ nastaviti da bude platforma za održavanje naše kulture i identiteta i u narednim godinama.

Pogledajte još fotografija u našoj fotogaleriji!

Tekst i foto: Radoslav Erceg