Протеклог викенда у сиднејској луци Дарлинг харбуру одржан је шести по реду Српски фестивал. Вечерњи термин, освежен програм, професионална организација и велика посета су само од неких разлога који су утицали да овогодишњи Фестивал буде један од најуспешнијих до сада. Да ли је Фестивал 2018. био највећи и најуспешнији, тешко је оценити и за то је потребно више параметара. Међутим, фејсбук порука самих организатора – Омладинске организације SOYA – којa је прогласила Фестивал 2018. најбољим до сада, је свакако веродостојна мера достигнућа овогодишње манифестације.

Шаролик и освежен програм

Иако овај Фестивал у својој основи није фолклорна смотра, током дводневног скупа на великој бини смењивале су се фолклорне групе из Сиднеја, Дапта, Квинсленда, Аделајда и Мелбурна. Публици су се представили и фоклклораши КУД-a „Ризница“ из Крaљева, који су тренутно на турнеји по Аустралији.

Посетиоцима је на понуди био велик избор домаћих кулинарских специјалитета, рекло би се са понудом већом него икада. Сами организатори истичу да су испекли и распродали пола тоне роштиљских специјалитета.

Поред већ уобичајених штандова препуним уметничким предметима, овај Фестивал је понудио и неке новитете.  Наиме, занимљиво је било посетити штанд Аустралијско-српског археолошког пројекта „Глац“ и попричати са професором историје Аланом Дерном и Јеленом Шаровић студенткињом Универзитета у Сиднеју.

У музичког делу програма виђен је разнолик и богат програм, рекло би се, разноврснији него ранијих година. Нат и Тат виолинкси дуо, Црни воз, Марсала су само од неких локалних музичких бендова који су наступали. Прелепо је било видети и послушати дечији бенд „Наслеђе“, као и најмлађи састав-симпатичну дружину под именом „Мала Школа Рокенрола.“ Ни врело суботње поподне није омело ову групу малишана да из свег гласа певају „Кад си срећан лупи длан о длан“ и остале дечије песмице, уз громогласну подршку сиднејске публике. Стекао се утисак, да је ова изведба малих певача, макар на тренутак, вратила сиднејску публику у њихово детињство и подсетила их на нека друга времена. Изведбе поменутих дечијих група, су право освежење и показују да је наша заједница итекако активна и да би напросто била штета да локално стваралаштво не добије шансу да буде виђено.

Вечерњи термин – пун погодак 

По први пут програм је продужен до девет часова увече, у суботу, првог дана Фестивала. Наиме, након врелог суботњег поподнева, пријатно сиднејско вече „приморало“ је све присутне госте да не напустају Фестивал, те да, остану до задњег такта једноипочасовног концерта групе iBand. Овај продужен термин је досегао неку нову димензију и створио нови амбијент – не само због изузетне посете која је премашила сва очекивања. Наиме, свеопшти утисак у топлој суботњој вечери је био да је у питању неки летњи фестивал у отаџбини, а не наш, шести по реду Сиднејски фестивал.

Звуци домаће музике привукли туристе из Београда

У току горепоменутог вечерњег концерта, пришао нам је брачни пар Томо и Вера Ђорђевић, упитавши: „Какав је ово фестивал, ко ово организује?“ Они су додали да су они туристи из Београда у посети Аустралији, и да су у оближњем хотелу чули песму Бијелог дугмета, што их је подстакло да сиђу до Тамбалонг парка и да се на лицу места увере да је заиста у питању наш фестивал. Ми смо им наравно дали потребне информације о самом Фестивалу и понудили примерак фестивалског програма. Овај занимљив сусрет смо овековечили са незаобилазним фотографисањем и позвали госте из Београда да нам се придруже и у недељу, другог дана Фестивала.

Фестивал – препознатљив бренд

Велики одазив локалних уметника као и послодаваца потврђује да је Фестивал стекао велику популраност и да извођачи са великим задовољством учествују на овом грандиозном скупу. Такав пример су Ана Драча и њен брат који су дошли чак из Новог Зеланда како би помогли око Фестивала. Сама Ана је својим фантастичним плесом уз песму Јелене Томашевић „Оро“ запањила све присутне госте. Њене плесне способности, елеганција и прелепа народна ношња ће остати у дугом сећању свим посетиоцима. Анин троминутни плес, иначе ненајављен у званичном програму, је право мало богатсво наше културне баштине изнедрено овде на ‘дну планете’. Њен наступ је само један од разлога зашто треба подржати овај јединствен скуп, који нам већ шест година омогућеје да у најлепшем светлу покажемо Аустралији наше корене и културу.

Велик одазив волонтера

Јединствена карактеристика ове српске феште је чињеница да је апсолутно све организовано од стране омладине-волонтeра, који сваког фебруара уложе своје лично време у овај дводневни скуп. Добровољни труд у орагнизацији свакако није празна флоскула. Штавише, у то смо се и сами уверили у раним суботњим часовима када смо заједно са волонтерима намештали башту „Библиотеке“ по правим тропским условима, журећи да све буде спремно за почетак фестивала.

Слоган овогодишње манифестације је био цитат Вука Караџића „Ако свако уради онолико колико је способан, неће народ пропасти“. Овај слоган најбоље описује атмосферу која влада око организације фестивала. Наиме, из године у годину расте број волонтера, који својим добровољним радом успевају, не само да успешно одрже, већ и да подигну организаију на већи ниво.

Срби, негујте своје порекло и културу

У уводној беседи свечаног дела Фестивала Државни посланик за округ Ливерпул господин Пол Линч је рекао да је ово српско славље уједно и велико аустралијско славље. Он је рекао да је ‘наша прича’, традиционална аустралијска прича некога ко је дошао овде, а није заборавио своје наслеђе и порекло – а то је уједно и суштина савремене Аустралије. Надаље, он је истакао да управо због заједнице као што је наша, Аустралија наставља да буде угодно место за живот.

Епископ аустралијско-новозеландски Силуан, напоменуо је да Аустралија прихвата културне разлике, и да ми не треба да заборављамо своје наслеђе, већ да наставимо да негујемо и прослављамо своју културу и чувамо свој језик. Он је додао да је српска заједница показала  задивљујућу способност интегрисања у овдашње друштво.

Констатујући поучне речи горепоменутих гостију и резимирајући фантастичну организацију, сасвим смо сигурни да ће ‘Српски фестивал у Сиднеју’ наставити да буде платформа за одржавање наше културе и идентитета и у наредним годинама.

Погледајте још фотографија у нашој фотогалерији!

Текст и фото: Радослав Ерцег