Први овогодишњи интервју започињемо са трубачем Дејаном Петровићем, најмлађим освајачем Мајсторског писма у Гучи и трубачем који је у престоници трубе освојио све што се освојити може. његово умеће на труби са одушевљењем слушале су многе светске звезде: Марадона, Xони Деп, Моника Белучи, Никита Михалков…

Дејан је рођен у селу Дубоко, код Ужица 1985. године. У оркестру који је основао 1996. године свира прву трубу. Заједно са њим у оркестру свира и његов рођени брат Дарко.Прву награду освојио је 1997. године и од тада није било године да његов оркестар није освајао неку од трубачких награда. Поред многобројних наступа у земљи, његов оркестар бележи и бројне наступе и на иностраним фестивалима у Немачкој, Италији, Македонији. Што се тиче међународних награда могу се похвалити да су 2001. године били први на међународном етно-фестивалу у Солуну, а на српско – баварском сабору у Минхену Дејан је добио прву трубу…
Ожењен је и има ћеркицу Јовану.
Оно што поред тога чини окосницу каријере овог младог трубача и његовог оркестра свакако је и сарадња са нашим многобројним истакнутим уметницима као што су Светлана Цеца Ражнатовић, Дејан и Саша Матић, Емир Кустурица… који су препознали квалитет музике коју Дејан са својим оркестром поседује, те су их стога често ангажовали као своје сараднике. Дејан је у Гучи успео да добије звање мајстора трубе и данас важи за најмлађег носиоца овог престижног трубачког звања.

Говорећи о новом синглу „Анђео среће“ који је одлично прихваћен код публике, истиче да се ради о песми са пуно емоција. Музика за песму урађена је скоро годину дана раније у односу на текст који је урадио Драган Брајевић- Браја.
– Спот је урађен у јулу месецу, у нашем крају, на падинама Златибора и ободу Рибничког језера, истиче Дејан.
 

У породици Дејана Петровића труба се дуго свирала. Дејан и његов брат Дарко четврта су генерација трубача у породици Петровић. Дејан Петровић син је наследник најпознатијег српског трубача покојног, Миће Петровића који је широм света преносио славу овог инструмента.
– Први је трубу у нашој породици засвирао прадеда Танасије, па деда Данило, па отац Мићо и сада смо ту Дарко и ја. Наравно, ту је и подмладак – братов син и моја ћерка, обоје су већ у музичкој школи, али даћемо им времена да се сами определе и изаберу свој инструмент, сазнајемо од најмлађег добитника „Мајсторског писма“ Дејана Петровића, и вишеструког добитника свих награда у Гучи међу којима је и награда Прва труба света, освојена на првом међународном такмичењу одржаном у Гучи на 50. Сабору, а од којег смо покушали да сазнамо са којим амбицијама улази у нову 2017.годину.
– Обично Нова година свима донесе неки нови ентузијазам, снагу и жељу за нечим новим. Тако је и код нас – спремни смо за нове концерте, нове градове, и што је најважније, не ради се толико о амбицијама, колико о жељи да идемо напред у музичком смислу. Са тим долази и све остало.

Где Вас у наредном периоду можемо видети, што се планираних наступа тиче?
– Што се уговорених наступа тиче, то су градови по Србији, Црној Гори, али ускоро ће бити и један велики концерт у Београду, па је то добра прилика да се видимо и чујемо.

Неостварени сан у каријери?
– И даље их остварујем. Све док сањамо нема неостварених снова.

Најдражи наступ?
– На то је стварно тешко дати одговор. Много је наступа и сваки је посебан на свој начин. Сваки има своју енергију и кад год се сетим неког који бих издвојио, онда се сетим следећег, па следећег, па следећег и тако у недоглед. Али, ево, могу издвојити наш први концерт у Сава Центру, 2011. године, као један од значајнијих и дражих.

У Гучи сте освојили све што се освојити може – сећате ли се свог првог доласка у Гучу, када је то било, ко вас је довео ?
– Сећам се, наравно. Долазио сам са оцем, породицом, увек смо пратили његове наступе на Сабору. Као малом детету, сва та дешавања су ми била занимљива, али је посебно осећање било док сам гледао оца као добитника награде и како га његове колеге, чланови оркестра носе на раменима. Тада сам желео да се и мени исто деси, да доживим тако нешто и ето… испунила ми се жеља.

Да ли сте некада долазили у Гучу мимо сабора ?
– Јесам, имам пријатеље који живе тамо, али је ипак већина долазака била везана за Сабор.

Ваше умеће на труби слушале су многе светске звезде: Марадона, Xони Деп, Моника Белучи, Никита Михалков… шта сте свирали и како су реаговали?
– Свирали смо оно што увек свирамо, музику са наших простора, али и неке обраде страних хитова и светски познате мелодије. Сви од наведених су били одушевљени, али на првом месту Марадона, јер је, чини ми се, по менталитету и темпераменту, некако најсличнији нама.

Вашу трубу чуо је цео свет, како сте успели да се издвојите од осталих и да мајсторски свирате различите музичке правце на труби?
– Па, не знам, нисам се трудио да се пошто-пото разликујем од других, већ да направим неки искорак у музици. људи су били навикли да трубачки оркестри у Србији свирају један одређени репертоар, исти мелос, све у оквирима једног стила. А, музику, као такву, не можемо ограничавати. Труба је инструмент као и било који други и никад нисам видео разлог због кога не би могло да се свира и нешто друго, наравно, под условом да добро звучи и да се свиђа људима.

С обзиром да Вам је отац био најпознатији српски трубач, уз трубу сте одрасли. Веома млади сте постигли велики успех, са колико година сте имали први наступ?
– Да, одрастао сам уз трубу, уживао сам када отац има пробе са оркестром. То ме је одувек привлачило, а први, да кажем јавни, наступ је био када сам имао 6 година, на школској приредби за Св. Саву.

Када и како су патике „старке“ постале део имиџа Биг Бенда и планирате ли нешто у том погледу да мењате?
– И то је дошло некако спонтано, можда пре 6-7 година. То је био одевни предмет који смо иначе носили и ја и остали чланови бенда, невезано за наступе. Међутим, као и са музиком – како смо спајали нашу традиционалну музику са неким савременијим музичким правцима, тако смо „упарили“ старке и опанке.

Да ли је Стинг чуо Вашу обраду песме Englishman In New York и како је реаговао?
– Па, искрено не знам из прве руке његову реакцију, али сам чуо од добрих пријатеља да је био пријатно изненађен када му је неко од људи који су организовали његов концерт у Србији пустио снимак те песме са једног нашег наступа.