Били смо прваци света…. Црвена звезда обележила је 8. децембра 23 године од освајања титуле првака света. Тада су се црвено-бели фудбалери шампиони Европе, у Токију победом над екипом Коло-коло из Чилеа попели на кров планете. А само два дана раније, у српској лиги Београђани су се заглавили у каљуги терена у Лучанима. Само 1:1 против слабашне Младости. Слично је било и са Вождовцем, Чукаричким, Напретком, Радничким… И шест бодова мање од водећег Партизана… И 52 милиона евра дуга.. Живо блато…
Титулу светског првака прославио сам као војник, негде у забитима Босне, близу границе са Хрватском. Рат је увелико трајао, грувало је са свих страна. Гледао сам пренос из Јапана у ситне сате на распалом телевизору у шатору и уједно ложио пећ. Са све ратном опремом. Напољу минис 20, али топло око срца. Звезда је људи моји, на врху планете! И Србија буквално до Токија! Топло око срца, али уједно и зебња. Шта ће бити са нама, са овом земљом, са Звездом? Када се све распада, када овде људи гину и све је у пламену? Зар сада када је направљена екипа снова која хара Европом и светом, да пропадне, да се све распадне…Да ли ће се икада овако нешто поновити? Хоћемо ли преживети овај хаос?
Црне слутње једног деветнаестогодишњака обистиниле су се. Црвена звезда је у стопу пратила судбину једне земље. Од сјаја до банкрота. Од моћи и богатства до самог дна. Пропадала је као и несрећна држава и несрећни народ… Данас је Звезда у живом блату. И буквално. Сламку спаса и вештачко дисање дају јој једино навијачи… И нада.
Све што се догодило Србији догодило се и Звезди. Расипништво, черупање, бахатост, политика, лажи, преваре, муљање са трансферима. Лажни бизнисмени, менаџери… Све под фирмом патриотизма, односно љубави према клубу. И зато што је била свачија и ничија. И зато се готово потпуно урушила.
Наша је – када се прича о славним данима, трофејима, навијачима, играчима, легендама, стадиону, једном од стуба српства… А ничија када треба да се сведу рачуни, плате дугови, поднесу извештаји, када треба неко да одговара за резултате и испуне обећања. И када треба да се одговори – чији је заправо овај клуб?
Већ годинама слушамо исту причу. Држава не треба овде да се уплиће, тражимо модел власништва клуба, ево баш сада се ради нацрт новог закона. Године пролазе, мењају се и политичке, спортске и менаџерске гарнитуре, а Звезда и даље тоне. Очерупана, понижена. Тужан је пут од Барија и Токија, па све до Лучана.