Piše: Slaviša Pavlović

Miroslav Lazanski, novinar, ratni reporter i vojnopolitički komentator imao je priliku da izveštava sa najopasnijih ratnih područja u protekle tri decenije, počev od Avganistana, Zaira, Čečenije, Iraka, Bosne, Hrvatske i mnogih drugih. U svojoj bogatoj karijeri, intervjuisao je veliki broj ratnih generala, šefova tajnih službi, maršala različitih armija širom sveta. Za Srpski Glas, Lazanski govori o učešću Srbije na Paradi pobednika, krizi u Ukrajini i aktuelnim događajima na Balkanu.

– Nedavno je održana Parada pobednika u Moskvi. Srpski gardisti su prodefilovali Crvenim trgom zajedno. Koliko je prisustvo naše vojske značajno u Moskvi?
– Mislim da je veoma značajno. Srbija je naslednik Jugoslavije, a Jugoslavija se borila protiv fašizma. Mi smo učesnici antihitlerovske koalicije i imali smo, posle Poljske, procentualno najveći broj žrtava u Drugom svetskom ratu, odnosno milion i sedamsto hiljada žrtava. Vezali smo za sebe u proseku između četrdeset i pedeset pet nemačkih, italijanskih, bugarskih i ostalih divizija, aktivno učestvovali u ratu i mislim da je to odlična odluka vlasti i predsednika, jer Srbija to zaslužuje. Mi smo bili jedina zemlja, jedini pokret otpora u nekoj porobljenoj zemlji koji je imao samostalni front koji se nije naslanjao ni na Amerikance, ni na Britance, ni na Ruse. Prvi zarobljeni nemački vojnici u porobljenoj Evropi bili su u Užicu.

– Pošto smo poslali vojsku u Moskvu, uz jednu vrstu negodovanja Evrope, koja se nije uključila, možemo li zbog toga snositi posledice u nekom smislu. Trenutno imamo nemire u Makedoniji?
– Ne bih ja to povezivao, jer neće nam Amerikanci zbog toga podmetati Albance. San svih Albanaca je Velika Albanija. Taj san je postojao i u vreme kraljevine, u vreme Tita, a postoji i danas. Amerikanci su im dali Kosovo, otkinuli su nam deo teritorije. Šta ima gore od toga po jednu državu.

-Da li parada znači približavanje Rusiji?
– Ne bih ja to tako gledao. Mi smo bili i na paradi u Francuskoj povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, pa niko nije posmatrao kao približavanje Francuskoj, pa smo bili nedavno i na paradi u Centralnoafričkoj republici, gde imamo kontigent vojske u okviru misije. Ići ćemo na paradu i u Kinu i mislim da je dobro da pošaljemo gde god možemo vojsku kao ambasadora mira, poput ovakvih manifestacija.
Oni koji izvlače takav zaključak da se mi zbog ovoga približavamo Rusiji, oni ili nedovoljno poznaju međunarodne odnose ili su zlonamerni. Zašto nas Amerikanci ne pozovu na paradu? Ići ćemo i tamo.

– Kakvi su u ovom trenutku odnosi Rusije i Srbije. Često se u medijima spominje da su sve bolji, potom se govori o zahlađenju odnosa. Šta je vaše mišljenje?
– Mislim da su odnosi između dve zemlje dobri. Mi sa Rusijom sarađujemo na ekonomskom planu, imamo bescarinski režim trgovine, a Rusija od nas kupuje i gotove proizvode za razliku od EU koji kupuju polufabrikate. Treba napomenuti da najveći skok u međunarodnoj razmeni sa nekom zemljom, Srbija ima upravo sa Rusijom.

[quote bgcolor=“#f0f0f0″ color=“#222″ arrow=“yes“]
SRBIJA JE JOŠ UVEK VOJNO JAKA
– Ako bismo se poredili sa susednim zemljama, koliko smo vojno bolji ili lošiji od suseda? – Tu smo još uvek jaki. Od Rumunije smo slabiji, sa Bugarskom smo tu negde, a od ostalih smo mnogo bolji. Jedino ako Hrvatska nabavi eskadrilu borbenih aviona, onda će biti moderniji od nas. [/quote]

– Mnogo je negativnih komentara na račun Rusije u vezi sa krizom u Ukrajini. Rekao bih da je Poljska najradikalnija?
– Poljaci imaju izgleda sindrom straha od Rusa. U istoriji, Nemci i Rusi su Poljsku delili tri puta, ali je prilično zanimljivo to što Poljaci Nemcima to zaboravljaju, dok Rusima stalno spočitavaju i prebacuju. Sovjetski savez jeste izvršio invaziju istočnog dela Poljske, posle Hitlerove invazije, ali Sovjeti nisu bombardovali poljske gradove, niti su se sukobljavali sa njihovom vojskom, osim one tragedije u Katunskoj šumi. Prema tome, Poljaci imaju mnogo više da zamere Nemcima, ali su oni danas u EU i vode jednu antirusku politiku. Koliko je sovjetskih vojnika u Drugom svetskom ratu poginulo da bi se oslobodila Poljska? Nisu Amerikanci oslobodili Poljsku od nacista.

– Ipak, neke zemlje, odnosno njihovi predsednici su okrenuti Istoku, na prvom mestu Zeman iz Češke i Orban u Mađarskoj?
– Ono što Orban, a posebno Zeman rade sa Rusijom ne sviđa se ni Briselu ni Vašingtonu. Češka i Mađarska su članice EU, članice NATO-a, pa kada je bilo blagostanje oni su ćutali. Međutim, kada je nastupila kriza, Česi su se setili da su Česi, a ne Evropljani. Ali, zbog krize u EU, pre svega monetarne, potom krize u Ukrajini, sve je više disonantnih tonova unutar zajednice. Nije teško zaključiti da trenutno EU pogoduje samo Nemačkoj i da jedino ona ima korist od toga. Dakle, što god bude ekonomska situacija složenija, sve više će biti disonantnih tonova u zajednici, koja se raširila van granica efikasne kontrole, a i trpi veliku štetu zbog sankcija Rusiji.

[quote bgcolor=“#f0f0f0″ color=“#222″ arrow=“yes“]
NACIONALNA SRAMOTA CRNE GORE
– Crna Gora je pristala da dođe na paradu, pa je odustala. Kako komentarišete takav postupak vlasti?
– To što se desilo je najveća nacionalna sramota. Mislim da se Sava Kovačević okrenuo dva puta u grobu, a Njegoš možda i tri. To je ujedno i slika samostalne Crne Gore, odnosno, ona nije samostalna. To je tužno za jednu zemlju koja je uvek bila ponosna, ali to je politika tamošnje vlasti.
– A koliko Srbija ima tu samostalnost?
– Srbija je pokazala da je mnogo samostalnija. [/quote]

– Trenutno svetski mediji govore o Ukrajinskoj krizi. Kako vi gledate na to?
– To je, jednostavno, nepoštovanje ruskih interesa na postsovjetskom prostoru. Ako Amerikanci kažu da je svaka tačka u svetu od značaja za nacionalnu bezbednost Amerike, onda moraju da priznaju pravo Rusiji da je svaka tačka bivšeg Sovjetskog saveza od strateškog značaja za bezbednost Rusije. Imaju više od 400 baza širom sveta, a onda hoće da dođu i u Ukrajinu i misle da će Rusi sve to mirno da gledaju. Naravno Da neće. Rusija se postavila u skladu sa nacionalnim bezbednosnim interesima.

– U Ukrajini imamo dosta srpskih boraca na proruskoj strani?
– Ima ih i na ovoj drugoj, ali se o tome ne govori. Postoji agencija koja odvodi delatnike da ratuju.

– Zašto?
– Zato što mediji forsiraju ovu NATO priču, jer nam je većina medija uglavnom prozapadna. Većina je finansirana kroz Soroša ili druge fondove i rade onako kako je potrebno njima.

– Nedavno je naš parlament doneo zakon kojim se zabranjuje učešće naših državljana u ratovima?
– To je vrlo teško dokazati. Ko ima dobrog advokata neće moći da ga osude. Neko može da kaže da je išao u Donbas jer ima devojku tamo. Ili da se slikao sa puškom i uniformom radi suvenira ili reklame na društvenim mrežama. Ko će dokazati da je ratovao? Dovodiće svedoke iz Ukrajine? Mora da se dokaže da je neko učestvovao u borbi, potom kojoj akciji, i slično. Svako će da kaže da se slikao da impresionira društvo. To je zakon koji je donet više zbog Zapada.

– Po sporazumu sa NATO-om, Srbija je dužna da stavi svoje baze na raspolaganje NATO-u.
– Da, ali ne verujem da će se to desiti. Zamislite da NATO kaže da će nam sada stacionirati negde 500 vojnika. Mislim da niko i ne zna kako bi javnost reagovala da sad gradom prošetaju njihovi vojnici. Nisam siguran da bi vlast znala kako bi to iskontrolisala, jer mi do pre tri godine nismo smeli da pustimo vojne muzičare iz Slovenije koji putuju na Kosovo, nego su išli preko Albanije. Zamislite da prođe kolona tenkova ili oklopnih vozila Srbijom? Šta bi se desilo?

– Narod bi to verovatno shvatio kao okupaciju?
– Pretpostavljam da bi bilo incidenata. Dovoljno je samo grupa navijača da izađe na ulicu.

– Imali smo teroristički napad u Zvorniku?
– To je napad na Republiku Srpsku. Meta je odabrana, a policija je entitetska. Nije on izašao na ulicu i pucao na prolaznike nego je otišao u policijsku stanicu.

– Međunarodna zajednica nije reagovala kao na teroristički napad u Parizu.
– Zapad živote nas na Balkanu ne ceni previše. Mi smo jeftina i potrošna roba.

– Dolaskom DOS-a na vlast uništena je naša vojska. Strani oficiri su dolazili, imali u vid u naše beleške, dok su naši oficiri penzionisani.
– Uništavanje naše vojske počelo je od Miloševića. On je forsirao policiju, a onda kad mu je vojska zatrebala već je bilo kasno. I danas je vojni buxet manji od buxeta policije. To je posledica raspada velike Jugoslavije. Vojska još uvek troši materijalna sredstva iz stare države.
Kada je DOS u pitanju, koji je doveo strane oficire, to je bio jedan poltronski čin, jedan akt dodvoravanja, gde im damo na uvid neke naše bitne podatke i tajne. Zemlje članice NATO-a, saveznici, jedni od drugih taje određene planove i informacije, a mi smo NATO-u dozvolili da saznaju mnoge tajne. DOS je tako završio ono što je Milošević započeo.

– Pominje se ponovno uvođenje vojnog roka?
– Mislim da bi to bilo dobro, jer se mora znati nešto osnovno. Ako imamo solidnu tehniku, onda nam treba manji broj vojnika, a mi tehniku nemamo. Bezbednost se temelji na vrhunskoj vojnoj tehnici i manjim brojem vojnika ili većem broju vojnika sa solidnom tehnikom.
Mi stalno ponavljamo kako želimo moderniju, manju i efikasniju vojsku, a od svega toga imamo samo manji broj vojnika.

– Koliko imamo mogućnost za napredak u vojsci?
– Onoliko koliko budemo hteli. To nije teško. Ako budemo imali veći buxet imaćemo prostor za napredak.

[quote bgcolor=“#f0f0f0″ color=“#222″ arrow=“yes“]
NATO pakt nema tu snagu da ratuje sa Rusijom u Evropi
– Do koje granice su spremni Amerikanci da idu sa krizom u Ukrajini?
– Mislim da tu neće biti rata na relaciji NATO-Rusija, jer NATO nema tu snagu da ratuje sa Rusijom u Evropi. Dakle, NATO neće ratovati sa Rusijom zbog Ukrajine, a čak ne verujem ni da bi Amerikanci ušli u rat sa Rusima ni zbog Poljske. Ako Poljaci misle da će neko zbog njih da gine kao u Drugom svetskom ratu, onda se grdno varaju.
– Kako mislite da će se završiti ta kriza?
– Postoje tri načina. Jedan je da se nađe nova politička ekipa koja će reći da je sve otišlo predaleko i da se treba vratiti Rusima. Drugo je da Ukrajinci dođu do te tačke da krenu na Krim, ili da bar provociraju oružani sukob, što bi dovelo do toga da Rusi uđu u Kijev. Treći mogući scenario je možda najrealniji, a to je zamrznuti sukob. Donbas će se održavati, Rusija ima snage da ga drži i naravno ono što je najbitnije za Ruse – Ukrajina ne može da uđe u NATO.
[/quote]