– Недавно је одигран фудбалски дерби. Како оцењујете квалитет игре два најбоља српска клуба?
Иако многи хвале протекли дерби, с обзиром на моје искуство јер сам имао чак четрнаест дербија, могу рећи да је ово био један од слабијих до сада, по квалитету игре. Што се тиче трчања и труда играча, ту је већ боља слика. Издвојио бих Данка Лазовића и Сашу Илића код Партизана и Лазовића и Павићевића код Звезде, мада бих убројао и једног младог играча Звезде, Ристића, који је велики таленат. Нажалост, гол који је примила Црвена Звезда показатељ је неискуства младог голмана, који и поред талента није још зрео за тако велику утакмицу. Ипак, дерби ствара победнике и трагичаре, па је овога пута млади голма постао трагичар.
–  Неколико дана пре дербија имали смо утакмицу у Београду која је прекинута?
Да, то је брука и срамота, један велики скандал, да се прекине међународна утакмица. Мислим да су лукаво и префидно Албанци све то наместили, јер су знали да ће сигурно изгубити утакмицу, што би за њих била велика срамота.
–  Какву одлуку очекујете од УЕФЕ?
Очекујем праведну одлуку, 3:0 за Србију, иако Албанци поседују лоби у свим структурама и сигуран сам да ће покушати да одиграју прљаво. И велике мафијашке групе су из албанског за миљеа, поседују моћ и новац, али УЕФА на челу са Платинијем је превасходно једна спортска институција и да ће на основу доказа, изјава и снимака регистровати утакмицу за Србију, а Албанију избацити из даљег такмичења, јер оваквим понашањем заиста не заслужује да игра у цивилизованом свету.

–  Где је наша грешка?
Погрешили смо што смо дозволили неколицини њих да уђу у терен, нарочито онима који су већ прекинули утакмицу. Сад сам прочитао да је на дербију и паљена албанска застава. Зар је дотле дошло? То је брука и срамота. Ми док не донесемо правне акте којима ће бити регулисане казне, увек ће моћи да нам се догоди ово што се већ десило. За упад навијача на терен у Енглеској казна је 5 година затвора и они више немају таквих проблема.
–  Добили смо и новог селектора, овог пута странца. Шта нам то говори?
Фудбалски савез се налази у специфичној ситуацији. Овог пута, након толико неуспеха, морамо се пласирати на Европско првенство. Да ли ћемо или не, зависи од ове одлуке УЕФА. За избор селектора вероватно су били консултовани играчи и вероватно су се људи из савеза одлучили за страног тренера са реномеом, јер ко год би од домаћих тренера био на његовом месту, ту би било пљувачине од стране медија, до свих осталих, а то је кобно за атмосферу у нашој репрезентацији. За сада је у том домену све у најбољем реду. Понављам да све зависи од одлуке УЕФЕ, али у нашој групи су нам Португалија, која није иста са Роналдом и без њега, као и Данска, која је традиционално незгодна, највећи противници. Албанију као конкурента и не рачунам, као ни Јерменију.
–  Иако је љубинко Друловић имао успехе, да ли је поштено што је смењен?
Да ли ви мислите да је поштено што сам ја смењен када сам био шести на свету, са свим победама?
–  Зашто су вам то урадили?
Зато што се у овој земљи успех не прашта. Зато што код нас сви желе да неко добар и квалитетан раскрчи пут, који ће остали после узети и присвојити. Ја сам један од оних који није примао ни цедуљице, нити сам се трудио да будем добар са неким или новинарима, да би ми поједини играчи играли. Увек сам бирао најбоље, а то код нас никада није одговарало, јер није могло да се игра преко везе. И тако, док сам путовао у Грчку да држим предавање грчким тренерима, сменили су ме, почистили ме. Али мени нико није смео да приђе нити захтева од мене да игра неко за кога ја мислим да не заслужује.
– Познати сте и по томе што се први извели Пиксија?
Да, али томе не треба придавати значај као да ја мрзим Пиксија. Ја га волим, он је један од најбољих играча икада, међутим нико никада није смео да га замени. Ја сам то урадио јер сам мислио да је то најбоље решење. Као и са Ковачевићем и Милошевићем. Увек сам им пришао пре утакмице и рекао да сматрам да један од њих треба да остане на клупи. Никада се нису бунили и увек су дали свој максимум. Да сам уводио људе преко везе, онда би се сви побунили и то више не би била та атмосфери нити та репрезентација.
– Од играча које сте тренирали, кога бисте издвојили као најбоље?
Дејана Савићевића, Синишу Михаловића, Предрага Мијатовића, Пиксија, чак и ]урчића, који је био велики таленат али га је начин живота потпуно упропастио као фудбалера. Увек ми је било криво због Дејана Петковића кога сам једино ја звао у репрезентацију, који је вансеријски играч и легенда Бразила, међутим овде је наишао на такву неправду, да можемо да кажемо да смо мајстори да девалвирамо нечији успех.
–  Има ли спаса српском фудбалу? Каква нам је будућност?
Не видим бољитак. Ствари се не одвијају добро, а за многе ствари су криви менаџери. Нажалост, данас у иностранству немате пуно наших тренера, јер су им менаџери правили лажне биографији и слали на послове којима нису дорасли. Због тога, рејтинг свих српских тренера је опао, а и они, уместо да у слободно време тренирају неке мање клубове код нас и дају допринос овој земљи, они седе код куће и чекају неки велики трансфер. Мој пријатељ Пареира, када је без посла, врати се у Бразил и тренира трећелигашки клуб, док не нађе нови.
–  Ако говоримо о нашем спорту, шта је за похвалу?
Саша Ђорђевић. Млад тренер, добар стручњак, врхунски играч, кога висина коју је достигао није омела да направи добар однос са играчима, да направи сјајну тактику и велики подвиг. То је нешто што треба сачувати. Плашим се само да ове пијавице не полете око њега, као што се дешава у политици где су највећи Борисови пријатељи данас постали највећи Вучићеви. То је страшно и таквих људи се треба клонити. Нажалост, данас је таквих највише.

Славиша Павловић