Пише: Саша Јанковић
Гласање на овогодишњим локалним изборима у Викторији је због пандемије и локдауна комплетно обављено поштом што је изгледа неким кандидатима српског порекла донело пуно среће. На изборима за градско веће општине Бримбенк (северо-западни Мелбурн) изабрана је Ранка Рашић док су у општини Данденонг (источни Мелбурн) изабрана чак два кандидата српског порекла Лана Формозо Јанковић и Бојан Боб Милковић. Сигуран сам да то није случајно јер су локални Срби али и остали грађани овог пута имали прилике да због гласања од куће натенане размисле и заокруже правог кандидата. Ранка Рашић је у својој изборној јединици Тејлорс Ворд добила рекордних 6.500 гласова што се не памти у општини Бримбенк и то чак више него дупло од бивше градоначелнице Ђорђине Папафоту. Овај фантастични изборни резултат с правом је Ранку кандидовао за нову градоначелницу Бримбенка. Тако је мелбурнска општина са око 209.000 становника добила прошле недеље без икакве сумње најлепшу градоначелницу у својој историји. Колико је мени познато ово је прва градоначелница српског порекла у целој Аустралији и догађај који стварно заслужује поштовање читаве српске заједнице. Ранка је самостално и са врло мало финансијских средстава, иако формално члан лабуриста, као независни кандидат успела да се наметне бирачима. Она је без икаквог претходног искуства у политици успела да победи многе кандидате који су већ више од једне деценије у овом врло захтевном послу. Можда ће јој високо поверење својих суграђана које је добила представљати и додатну одговорност посебно у улози нове градоначелнице али с обзиром на храброст коју је већ показала сигурно је и да јој то може бити само још један додатни мотив за успех.
Општина Бримбенк имала је пуно проблема у прошлости са корупцијом локалних кандидата па чак и већине бивших градоначелника. Општина формално постоји тек од 1998. године али стање у градској управи је већ 2009. било толико лоше да је влада Викторије морала да уведе принудну управу како би се изборила са корупцијом локалне власти. Иако је било планирано да принудна власт има мандат од само три године због катастрофалног стања он је трајао више од седам година. Зато су и након оваквог искуства са одборницима бирачи на изборима 2016. па и ове 2020. године углавном бирали независне кандидате. Сви изабрани градоначелници до увођења принудне управе били су из редова лабуриста укључујући и актуелну посланицу у парламенту Викторије Натали Сулејман која је за градоначелницу Бримбенка била бирана чак три пута. После увођења принудне управе дошло је огромног незадовољства грађана према локалним лабуристима па су у последње четири године градоначелници по правилу били независни кандидати.
Ситуација у Данденонгу који има више од 166.000 становника где лабуристи традиционално побеђују била је нешто другачија. Ипак Лана Формозо Јанковић је на овим изборима наступила самостално иако се и она недавно прикључила лабуристима. Лана је такође као и Ранка у Бримбенку имала одличну кампању и веома добру комуникацију са бирачима. Она је по њеним речима на кампању потрошила тек око 2.000 долара и без икакве помоћи донатора. Ова се стратегија очигледно допала бирачима па је Лана обезбедила више од 4.000 гласова што је било довољно за тријумф. Сјајну победу у својој изборној јединици изборио је и Боб Милковић који је освојио 700 гласова више од досадашњег одборника. Боб припада Либералној партији, бави се продајом некретнина и такође је нов у политици. Нема сумње да су и Лана и Боб без обзира што припадају различитим политичким опцијама били добар избор и ово је свакако велики успех за бројну српску заједницу у Данденонгу јер ће од 11 изабраних одборника њих двоје бити Срби.
Надајмо се да су минули локални избори у Викторији само почетак једног новог доба за српску заједницу у Аустралији. Без обзира на последње званичне податке према неким слободним проценама верује се да у Аустралији има више од 200.000 грађана српског порекла. Наравно, већи део њих је културно асимилован у аустралијско друштво али остаје чињеница да сви они имају српске корене. Ранка, Лана и Боб и њихови појединачни успеси могу бити прекретница за српску заједницу али и „ветар у леђа“ свим осталим Србима на тлу Аустралије који желе да се баве политиком. Без сумње њихова храброст и труд само су порука свима да се увек може успети уколико имате искрене и јасне намере. Српска заједница с обзиром на своју бројност заслужује да и у будућности има увек више представника у власти него што је то до сада био случај. Ово се посебно односи на Нови Јужни Велс где су локални избори одложени због пандемије за септембар следеће године. Време је да се будући политичари српског порекла посебно из Сиднеја, Волонгонга и Њукасла припреме и коначно пређу у акцију. Пример Викторије и Мелбурна никако не треба да буде изузетак већ правило.
