Jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika za Srbe, još od Kosovskog boja, obeležavan je u Australiji već sa prvim srpskim doseljenicima. Australijski Srbi nisi nikad propuštali priliku da ovaj dan pomenu, i poklone se na taj način svim srpskim borcima za slobodu. Jer Srbi, čak i ovde u Australiji, dobro znaju da bez žrtvovanja naših predaka – ne bi ni nas bilo. Vidovdan za srpsku istoriju ima pravi mitski značaj, jer nas taj dan povezuje sa našom hiljadugodišnjom tradicijom i istorijom borbe za slobodu. Sudbina koja nas je te 1389. godine zadesila nakon poraza od Otomanske vojske prati nas i do današnjih dana. Jer ni danas Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mira i grčevito se bore za svoj opstanak. Danas je čak i možda puno teže, nego pre više od osam vekova, jer su tada pokoreni Srbi imali više prava pod Turcima, nego li danas pod NATO okupacijom. Simbol odbrane i borbe za opstanak sublimiran je u toj jednoj svetoj reči „Kosovo“. Gotovo mitski karakter tog poraza na Gazimestanu okupio je kasnije Srbe, u nadi da će opstati kao narod, i da je samo potrebno sačekati neko bolje vreme. I danas je situacija vrlo slična. Srbi se ponovo uzdaju u moć Vidovdana, i u njegovu isceliteljsku moć.
Osim Božića i Vaskrsa, za sve Srbe sveta hrišćanski praznik Vidovdan je verovatno treći dan u godini po značaju. Za mene lično osećaj koji imam tog dana je najsličniji onom kada slavimo krsnu slavu. Osećaj ponosa i poštovanja prema precima. Osećaj zahvalnosti, sreće i sete u isto vreme. Australijski Srbi to najbolje znaju i osećaju, jer taj dan žele da posvete svojoj deci i da ih podsete na njihove korene. Primer srpskih škola širom ove prelepe zemlje to najbolje ilustruje. Više od 95 odsto dece koja pohađaju srpske škole u Australiji su rođena ovde. Dobar deo te iste dece nije čak nikad ni bio u Srbiji, ili u nekoj od srpskih zemalja. Ipak ona ushićeno pevaju o Kosovu i o otadžbini njihovih očeva ili dedova. I ove godine Vidovdanska akademija organizovana je u svim većim australijskim gradovima od Perta do Sidneja. Učenici srpskih škola su recitovali i pevali o Kosovu i Srbiji, i o njenim junacima. Kao i obeležavanje školskog praznika Svetog Save u januaru, i Vidovdan uvek poprimi svečani karakter, koji gledaocima tih školskih predstava ostavlja dubok utisak divljenja i poštovanja. Deca uzrasta od 5 godina, pa sve do već punoletnih učenika, nisu krila svoj ponos pripadnosti jednoj naciji, koja je često kroz istoriju bivala osuđena na stradanje i bol. Srpska istorija mnogo je više od Vidovdana, ali nas taj dan na neki način povezuje sa svim našim stradalnicima kroz vekove. Kosovski boj i njegov ishod, bio je samo početak naše dugotrajne borbe za slobodu.
Vidovdanske akademije na Petom kontinentu su uglavnom organizovane pojedinačno od svake škole, što je za svaku pohvalu. Ipak, jedna od najmasovnijih bila je ona u Sidneju, gde su proslavu zajedno organizovale čak 10 škola sa područja Sidneja i Vulongonga, i jedna iz Brizbejna. Na toj akademiji naravno prednjačio je Srpski koledž „Sveti Sava“ iz sidnejskog Varovila. Ova 11. akademija po redu, je pored masovnosti imala i onaj ujedinjujući karakter, jer je uspela da ove godine okupi rekordni broj učenika i škola. Izuzetno posećene bile su i Vidovdanske akademije u Melburnu i Pertu, što može biti dobar podstrek da se sledeće godine pokuša sa objedinjavanjem programa svih škola za taj dan. Tako bi i srpske škole u Melburnu, gde ima dovoljno dece na nastavi, mogle dogodine pokušati organizovanje zajedničkog programa na teritoriji grada i okoline, kao što je to slučaj u Sidneju. Vidovdanske akademije u Australiji mogu biti dobar oslonac, ali i zamajac očuvanju srpskog jezika i identiteta na najmanjem kontinentu.
