Jедан од најважнијих хришћанских празника за Србе, још од Косовског боја, обележаван је у Аустралији већ са првим српским досељеницима. Аустралијски Срби ниси никад пропуштали прилику да овај дан помену, и поклоне се на тај начин свим српским борцима за слободу. Јер Срби, чак и овде у Аустралији, добро знају да без жртвовања наших предака – не би ни нас било. Видовдан за српску историју има прави митски значај, јер нас тај дан повезује са нашом хиљадугодишњом традицијом и историјом борбе за слободу. Судбина која нас је те 1389. године задесила након пораза од Отоманске војске прати нас и до данашњих дана. Јер ни данас Срби на Косову и Метохији немају мира и грчевито се боре за свој опстанак. Данас је чак и можда пуно теже, него пре више од осам векова, јер су тада покорени Срби имали више права под Турцима, него ли данас под НАТО окупацијом. Симбол одбране и борбе за опстанак сублимиран је у тој једној светој речи „Косово“. Готово митски карактер тог пораза на Газиместану окупио је касније Србе, у нади да ће опстати као народ, и да је само потребно сачекати неко боље време. И данас је ситуација врло слична. Срби се поново уздају у моћ Видовдана, и у његову исцелитељску моћ.
Осим Божића и Васкрса, за све Србе света хришћански празник Видовдан је вероватно трећи дан у години по значају. За мене лично осећај који имам тог дана је најсличнији оном када славимо крсну славу. Осећај поноса и поштовања према прецима. Осећај захвалности, среће и сете у исто време. Аустралијски Срби то најбоље знају и осећају, јер тај дан желе да посвете својој деци и да их подсете на њихове корене. Пример српских школа широм ове прелепе земље то најбоље илуструје. Више од 95 одсто деце која похађају српске школе у Аустралији су рођена овде. Добар део те исте деце није чак никад ни био у Србији, или у некој од српских земаља. Ипак она усхићено певају о Косову и о отаџбини њихових очева или дедова. И ове године Видовданска академија организована је у свим већим аустралијским градовима од Перта до Сиднеја. Ученици српских школа су рецитовали и певали о Косову и Србији, и о њеним јунацима. Као и обележавање школског празника Светог Саве у јануару, и Видовдан увек поприми свечани карактер, који гледаоцима тих школских представа оставља дубок утисак дивљења и поштовања. Деца узраста од 5 година, па све до већ пунолетних ученика, нису крила свој понос припадности једној нацији, која је често кроз историју бивала осуђена на страдање и бол. Српска историја много је више од Видовдана, али нас тај дан на неки начин повезује са свим нашим страдалницима кроз векове. Косовски бој и његов исход, био је само почетак наше дуготрајне борбе за слободу.
Видовданске академије на Петом континенту су углавном организоване појединачно од сваке школе, што је за сваку похвалу. Ипак, једна од најмасовнијих била је она у Сиднеју, где су прославу заједно организовале чак 10 школа са подручја Сиднеја и Вулонгонга, и једна из Бризбејна. На тој академији наравно предњачио је Српски колеџ „Свети Сава“ из сиднејског Варовила. Ова 11. академија по реду, је поред масовности имала и онај уједињујући карактер, јер је успела да ове године окупи рекордни број ученика и школа. Изузетно посећене биле су и Видовданске академије у Мелбурну и Перту, што може бити добар подстрек да се следеће године покуша са обједињавањем програма свих школа за тај дан. Тако би и српске школе у Мелбурну, где има довољно деце на настави, могле догодине покушати организовање заједничког програма на територији града и околине, као што је то случај у Сиднеју. Видовданске академије у Аустралији могу бити добар ослонац, али и замајац очувању српског језика и идентитета на најмањем континенту.
