Недеља за нама је показала, да смо изгледа на врхунцу ковид хистерије у Викторији. Да подсетимо, прво смо због оног „мистериозног“ случаја ушли у шести „локдаун“ пре два месеца, а онда је број нових случајева, након 120 дана строгог карантина, порастао на близу 2.000 заражених дневно! По ко зна који пут показало се да „локдаун“ једноставно не функционише, и да он само служи као изговор и мера за увођење нових тоталитаристичких метода владања. У то смо се још једном уверили након прошлонедељне противправне и неуставне одлуке премијера Данијела Ендрјуса, о увођењу обавезне ковид вакцинације за више од милион и двеста хиљада радника у Викторији. Наравно, као изговор за ту хистеричну одлуку премијер је искористио пораст броја нових случајева. Недавно је у Словенији тамошњи уставни суд стопирао једну сличну уредбу словеначке владе о обавезној вакцинацији државних службеника. Тако је за Словенце правда, барем за неко време, победила на суду, док у Викторији такав расплет догађаја још увек изгледа као немогућа мисија. Након, може се слободно рећи, у крви угушених демонстрација грађевинских радника, Ендрјус сада има отворен пут да доврши оно што је наумио. Иако по аустралијском највишем правном акту, ниједна вакцинација не може бити обавезна, путем разних смицалица она „де факто“ то итекако постаје. Тако наметнута и малтене присилна ковид вакцинација као услов да би неко негде радио, постаје у исто време и услов да преживите јер ће у противном онај ко одбије да се вакцинише остати без посла, а самим тим и без шансе да физички преживи. На овај начин смо дошли и до последње фазе ковид делиријума, који вероватно превазилази очекивања чак и самих креатора овог хаоса у Викторији.
Мелбурн је коначно, постао опет први у свету, али овог пута у једној новој дисциплини, као град са најдужим епидемиолошким карантином у историји човечанства. Под условом да се тренутни „локдаун“ оконча до почетка новембра, како је премијер најавио, биће то више од 280 дана живота у изолацији за грађане главног града Викторије! Практично, то значи да су грађани, некад седмоструког победника најпожељнијег града на свету, од деветнаест месеци досадашњег трајања пандемије чак девет ипо месеци провели у строгом карантину! Велике су шансе, да с обзиром да је већина држава у свету већ одавно престала са праксом карантина као средством борбе против пандемије, ово остати као једна срамна и поражавајућа чињеница у модерној историји читаве цивилизације. Зато сам све више и лично уверен, да оно што се дешавало у Мелбурну, од почетка здравствене кризе, има озбиљне елементе једног експеримента. Још је трагичнији податак да су деца школског узраста у Мелбурну, за све ово време изгубила више од 150 дана наставе. Такозвано „онлајн школовање“, које деца Викторије углавном могу себи да приуште за време пандемије, оставиће трајне последице на децу свих узраста а посебно на оне у првом, другом и завршним разредима. Економске последице овог маратонског локдауна су такође немерљиве, па се само претпоставља да су економски губици државе Викторије на недељном нивоу, између 700 милиона и милијарду долара! Тако се долази до цифре од најмање 40 милијарди долара економске штете, само за ових 280 дана „локдауна“. Наравно, несагледиве последице „локдауна“ на ментално и психичко здравље становника Викторије ће се тек анализирати у наредним годинама а вероватно и у деценијама које долазе.
Аустралија својим фанатичним приступом према ковиду, често скреће пажњу светске јавности, наравно пре свега у негативном контексту. Недавно су пољски парламентарци протествовали испред аустралијске амбасаде у Варшави, против гажења основних људских и демократских права у Аустралији. Прошлог викенда грађани Њујорка су такође пружили подршку грађанима Аустралије у борби за њихова права у борби против „ковид лудила“. Они су се мирно прошетали до аустралијског конзулата у Њујорку поручивши властима у Канбери да им демократски свет то никад неће опростити. Такође, и гувернер америчке државе Флориде Рон ДеСантис је храбро прошле недеље пружио подршку Аустралијанцима упозоривши, да се због срамног и тоталитарног понашања полиције у Мелбурну, Аустралија више не може сматрати демократском државом.
Једна мала, луцидна карикатура или боље рећи, анегтода у слици, најбоље говори о томе шта су недужни грађани Мелбурна преживели у последњих годину ипо дана. Тако је након бурног овоземаљског живота један грађанин Мелбурна са криминалном прошлошћу стигао пред Светог Петра како би сазнао где ће провести свој загробни живот. Када је Свети Петар сагледао његову судбину, он га сажаљиво погледа и рече: „Према овоме што видим ти би требао да служиш у паклу. Међутим, с обзиром да си део свог живота провео у Мелбурну, под владавином Данијела Ендрјуса, рецимо да си своје већ одслужио. Зато ћеш уместо пакла ипак ићи у рај“.
