Piše: Saša Janković
Sve je naravno počelo još daleke 1788. godine kada su se prvi Evropljani na čelu sa kapetanom Džejms Kukom iskrcali na tlo današnje Australije. Tada je novo-otkriveni kontinent u paketu sa osvajačima dobio i miševe i pacove koji su se skrivali i množili na prispelim britanskim brodovima. Donošenje van-australijskih glodara uključujući i zečeve označio je početak velike opasnosti za jedinstveni australijski ekosistem. Već 1871/72 godine Novi Južni Vels se suočio sa nekontrolisanim širenjem glodara što je 1880. godine rezultiralo prvom registrovanom „mišjom kugom“ u oblasti Golburn River (Goulburn River). „Mišja kuga“ i redovne najezde glodara postale su nakon toga manje-više učestale svakih desetak godina pa čak i češće sve do današnjih dana. Tako je Australija pored redovnih prirodnih nepogoda kao što su poplave i požari dobila i još jednu možda i najopasniju pošast koja je bila direktan proizvod ljudske nemarnosti.
Najezde glodara se uglavnom javljaju u Novom Južnom Velsu, Kvinslendu i Viktoriji gde ima najviše hrane na poljima i plantažama i gde su prirodni uslovi ujedno i najpovoljniji za njihovo razmnožavanje. Slučajno ili ne, u toj istoj oblasti gde se dogodila prva najezda pre 140 godina, nedaleko od nacionalnog parka Golburn u Novom Južnom Velsu, sredinom prošle godine je izbila još jedna velika najezda glodara. Iako su stanovnici ove oblasti i brojni farmeri odmah alarmirali javnost, zaokupljeni korona virus histerijom zvaničnici ove države tada nisu mnogo obraćali pažnju na muke tamošnjih žitelja. Miševi su se logično progresivno množili i širili i na druge delove Novog Južnog Velsa da je problem danas postao maltene nerešiv preteći da se nekontrolisano proširi i širom Kvinslenda i Viktorije. Finansijski gubici farmera u zapadnom i centralnom Novom Južnom Velsu ali i južnom Kvinslendu mere se već milionima dolara a poslednjih meseci problemi žitelja sa najezdom glodara sve više utiču i na njihovo mentalno zdravlje. Bespomoćno i isfrustrirano stanovništvo je već izgubilo svaku nadu da mogu pobediti glodare iako su poslednjih godinu dana potrošili na hiljade tona otrova. „To je postalo sada nažalost potpuno normalno. Opisao bih ovu groznu situaciju kao neku trajnu povredu sa kojom morate da živite i da trpite konstantan bol“, kaže Džon Sauton direktor jedne škole u gradiću Trandl u centralnom Novom Južnom Velsu, udaljenom oko 500 kilometara od Sidneja. „Niko ne razume ovu pošast dok je ne doživi. Niko ne razume taj grozni smrad, činjenicu da vam je nameštaj izgrizen, to je užasno. Miševi su pojeli i delove u našim klima uređajima. Pojeli su žice na krovu škole, delove električnih kablova u kancelariji direktora“, očajan je Sauton. Više od pet meseci upozoravali su stanovnici ovih oblasti na ovu najezdu i preklinjali vladu Novog Južnog Velsa da im pomogne ali uzalud. Iako je prvobitno nadležni ministar govorio da oni ne mogu ništa da urade jer novac tu mnogo ne pomaže, vlada je konačno prošle nedelje odobrila hitnu pomoć od 50 miliona dolara ovim regionima. Pomoć će podrazumevati nove otrove protiv pacova, koji će biti besplatni za farmere i specijalne mišolovke u vrednosti od 1.000 dolara za manje farme i 500 dolara za domaćinstva. Da se situacija potpuno otegla kontroli pokazuju brojni izveštaji iz ovih regiona. Usevi i plodovi farmera u centralnom Novom Južnom Velsu su gotovo potpuno uništeni i inficirani. Mnogi farmeri prazne i po šezdeset velikih mišolovki u kojima se uhvati i do 600 miševa na jednoj farmi tokom samo jedne noći. Poseban problem postaje odnošenje mrtvih miševa jer lokalne vlasti nemaju kapaciteta da prihvate toliko prepunih vreća pa zato mnoge ulice ovih nekada idiličnih gradova sada nepodnošljivo smrde posebno tokom sunčanih dana. Luis Mek Kejb iz malog gradića Talimba nije zadovoljna veličinom pomoći koju je vlada obećala. Ona je nakon povratka sa četvorodnevnog odmora zatekla pravi horor u kući i na hiljade miševa. Luis tvrdi da je šteta od miševa u njihovoj kući koju su renovirali prošle godine najmanje 30.000 dolara i da osiguranje to ne pokriva. „Kuhinju smo nedavno renovirali, sve je oštećeno i mora biti zamenjeno. Uništili su nam nove tepihe, trosed, krevete”, užasnuta je Luis. Kuće mnogih stanovnika ovih krajeva se i bukvalno urušavaju jer miševi nagrizaju drvene grede i tavanice tako da mnogi već razmišljaju o potpunom rušenju svojih kuća koje više jednostavno nisu pogodne za život. Farmeru Ben Storeru iz gradića Valget su miševi kompletno uništili oko 800 hektara plantaže šećerne trske nanevši mu štetu od čak 200.000 dolara. „Mi australijski farmeri smo naučili da se nosimo da gubicima tokom decenija ali ovo što nam se dešava sa miševima je zaista užasno i nepodnošljivo. Svakog jutra pokupim najmanje 400 mrtvih miševa ali već sutradan imam utisak da ih je još više“, ističe Ben napominjući da je njegovo strpljenje danas pri kraju i da je zaista umoran od ovog „sizifovog posla“.
Ovo su samo neke od mnogobrojnih priča običnih ljudi iz centralnog Novog Južnog Velsa. Mnoge su ostale neispričane a u međuvremenu glodari postaju sve agresivniji i bukvalno kidišu prema domovima ljudi. Priče ovih nesrećnih ljudi sramota su za celu Australiju jer je država još jednom pokazala svoju nebrigu i nezainteresovanost za živote svojih građana. Trenutna situacija u najteže pogođenim delovima Novog Južnog Velsa ravna je prirodnim katastrofama poput požara i poplava. Nažalost, ni državnoj niti federalnoj vladi još uvek ne pada na pamet da se ovim ljudima mora hitno pomoći jer je ova borba za njih mnogo teža od borbe protiv bilo kakvog „nevidljivog neprijatelja“. Naprotiv, mnogo im je teže jer oni na hiljade i hiljade svojih neprijatelja svakodnevno vide ali su nemoćni. Nemoćni su da bilo šta urade i da bukvalno sačuvaju svoju imovinu i krov nad glavom.
