Пише: Саша Јанковић
Најновије истраживање јавног мњења агенције „Newspoll“ предвиђа актуелном федералном премијеру Скоту Морисону дебакл на наредним изборима. Према тој анкети, лабуристи ће однети глатку победу над владајућим конзервативцима и то 56 према 44 процента. Ово је раст опозиције од чак 6 процената у односу на претходно истраживање спроведено почетком децембра прошле године. Раст рејтинга забележио је и лидер лабуриста Ентони Албанезе од два одсто, иако је Морисон и даље популарнији од њега, на питање кога би испитаници желели за премијера. Лабуристи су и раније имали исти проблем популарности свог лидера, иако су и пре три године такође имали бољи рејтинг као партија од либерала. Претпоставља се да је то један од главних разлога што опозиција редовно губи изборе још од 2013. године. Највећи проблем опозиционих лидера је пре свега недостатак политичке харизме која свакако није недостајала лидерима коалиције. Не рачунајући Тонија Абота који је смењен унутар своје партије, и Малколм Трнбул и Скот Морисон су добрим делом изборе добијали на ту карту. Ипак онда није било двогодишњег разарајућег ефекта пандемије док је Аустралијанцима још увек у горком сећању Морисоново ноншалатно понашање за време великих пожара почетком 2020. године. Сетимо се, тада је актуелни федерални премијер почетак катастрофалних пожара у Новом Јужном Велсу и Викторији прво посматрао са Хаваја, где је био на одмору са својом породицом. Када се коначно вратио у земљу дочекали су га бесни и очајни мештани угрожених подручја, који га умало нису линчовали.
Ако је судећи према овом најновијем истраживању владајућа коалиција ће на наредним изборима изгубити чак 25 места у парламенту. У овом тренутку коалиција (либерална и национална партија заједно) имају 76 места, што је било таман довољно да задрже власт. Уколико би се то заиста и догодило, да владајућа гарнитура изгуби трећину свог тренутног потенцијала, била би то катастрофа од које се годинама не би могли опоравити. И не само да би Морисон морао да се сакрије у мишју рупу након изборне ноћи, већ би и добар део његових најближих сарадника такође морало да поднесе неопозиве оставке на страначке функције. Ипак, мало је вероватно да се истраживање „Њузпола“ може узети „здраво за готово“ јер је спроведено као и већина сличних анкета на малом узорку, у овом случају тек нешто више од 1.500 испитаника.
Као један од највећих разлога оваквог пада популарности аналитичари сматрају пре свега одговор владајуће коалиције на ковид-19 кризу у последњих пар месеци. Услед великог оптимизма Аустралијанаца у новембру, и након укидања већине рестрикција и високог процента вакцинисаних десио се потпуни дебакл. Наиме, нови омикрон сој корона вируса је потпуно поништио очекивано дејство масовне и добрим делом принудне вакцинације. Када су нови ковид случајеви почели рапидно да расту грађани су с правом постали разочарани и исфрустрирани. Многи Аустралијанци који у почетку нису желели да се вакцинишу против ковида су брзо схватили да су на неки начин преварени јер нису добили очекивану заштиту. Морисон и његова влада ће вероватно први платити ту цену јер се федерални избори морају одржати најкасније до 21. маја. Посебан проблем била је хаотична ситуација по питању ковид тестирања, као и празне полице у супермаркетима почетком јануара. Иако се очекује да ће пик овог таласа у Викторији и Новом Јужном Велсу вероватно бити до краја фебруара, што значи да ће пад броја случајева бити неминован у марту и априлу. Уколико не дође до неке нове варијанте вируса то би свакако могло да иде у прилог коалицији да поправи тренутни рејтинг. То је за сада само хипотетичка могућност, по мени мало вероватна, мада пуно тога зависи и од кампање опозиције у наредна три месеца. Времена за изненађења још увек има довољно и вероватно ће посебна стратегија опозиције или власти бити одлучујућа за добијање нових гласова. Ово се пре свега односи на предизборна обећања која увек могу донети превагу. Највећи добитник у овом надметању може бити и Уједињена аустралијска партија (UAP), чији се програм доласком Крега Келија за председника, драстично разликује у односу на лабуристе и либерале. Основни Келијев постулат на предстојећим изборима је чврсто обећање о повратку слободе, коју смо жртвовали да би нас тренутни властодршци спасили од „невидљивог непријатеља“. Слободу јесмо изгубили, надам се само привремено али непријатељ је ипак остао међу нама и потпуно непобеђен.
