Piše: Saša Janković
Državni izbori u Južnoj Australiji su proteklog vikenda izazvali veliku pažnju australijske javnosti. Naravno, u fokusu je spektakularni poraz dosadašnjeg liberalnog premijera Stivena Maršala i glatka pobeda lidera opozicije Pitera Malinauskasa. Kada je pitanju Južna Australija jasno je da vreme laburista u toj državi tek dolazi ali je pojedinim analitičarima pomalo nejasno na kojim je konkretno osnovama četrdesetjednogodišnji Malinauskas pobedio. Jedno je sigurno, Maršalova dvogodišnja kovid politika doživela je totalni krah na izborima i može se slobodno reći da je dosadašnji premijer postao zvanično prva velika politička žrtva pandemijske politike u Australiji. U ovom trenutku dok još traje prebrojavanje glasova, Maršal je u velikoj neizvesnosti da li će zadržati mesto u svojoj izbornoj jedinici Dansten (Dunstan), gde laburistkinja Kresinda O’Henlon trenutno vodi za više od 8.000 glasova. Ukoliko Maršal izgubi svoje mesto u Parlamentu biće to pravi poraz nad porazima. Dosadašnji premijer koji se uglavnom neslavno proslavio u vreme dok je Južna Australija bila „kovid tvrđava“ vodi tamošnje liberale već devet godina. Iako je sada relativno lako nabrojati neke eventualne greške koje je Maršal napravio u poslednje vreme, među kojima je svakako i povećavanje poreza na zemlju to jest nekretnina, priča je kao i obično mnogo šira od toga. Ova mera je svakako nepopularna i biračima se to nikako nije dopalo ali je ona bila i potpuno očekivana nakon dvogodišnjeg besomučnog trošenja novca za vreme kovid izolacije države. Dve godine je Južna Australija dobrovoljno čekala da pandemija prođe i da se onda njeni lideri pojave kao apsolutni pobednici i kao da se ništa nije ni dešavalo u svetu. Sada vidimo nakon ovih izbora da je to jednostavno nemoguće i da će posledice samo-izolacije biti duge i teške. Izvesno je i da ćemo odluke pojedinaca plaćati svi mi zajedno u godinama koje dolaze, možda i više decenija. Enormni rast kovid slučajeva nakon otvaranja ove države prošlog novembra je pokazao da je suočavanje sa stvarnošću neminovno kad-tad i da posledice mogu biti još katastrofalnije. To je sada konačno na svojoj koži osetio i Maršal koji je sve do juče verovao da je njegova politika bila spasonosna za većinu tamošnjih građana. Potrebno je samo vratiti se dve godine unazad i zapitati se ko je uopšte pitao građane Južne Australije šta oni žele. Otkud pravo Maršalu da punoletnim građanima te države zabrani izlazak ili ulazak u vlastitu državu? Otkud mu pravo da on odrasle ljude tretira kao nezrele i nedorasle donošenju odluka koje su za njih bitne? Te odgovore dobio je Maršal vrlo jasno na proteklim državnim izborima, gde su građani konačno oslobođeni straha i frustracija, rekli šta misle o njegovoj dvogodišnjoj politici.
U celoj priči, naravno, najveći dobitnik je lider laburista i novi 47. premijer Južne Australije Piter Malinauskas. Po ocu poreklom je Litvanac ali u sebi ima i mađarske i engleske krvi što ga čini tipičnim Australijancem novog doba. Prvi put je glatko pobedio kao državni poslanik na izborima 2018. godine u svojoj izbornoj jedinici Krojdon, gde inače živi i dosta Srba. Iskreno verujem da su neke od njegovih ličnih stavova prepoznali i tamošnji Srbi. Iako je još tada bio istaknuti član laburista u Južnoj Australiji, interesantno je da su neki njegovi politički stavovi u suprotnosti sa zvaničnom politikom Laburističke partije. Tako je na primer Malinauskas još 2011. godine na pitanje o istopolnim brakovima, eutanaziji i abortusu izjavio da su njegovi stavovi u tom pogledu jako konzervativni. Tri godine kasnije se založio za korišćenje nuklearne energije u energetske svrhe dok je klimatske promene tada nazvao samo izazovom. Ovi vrlo interesantni stavovi su ga vremenom profilisali kao mladog i ambicioznog političara koji pre svega misli svojom glavom, i ne mari za političku korektnost i dodvoravanje partijskim liderima u Kanberi. Kao otac dve ćerke i sina, novi premijer vrlo često ističe porodične vrednosti što ga čini političkim liderom starog kova. U isto vreme on naglašava da iskreno veruje u jednakost svih građana, sa ličnom željom da hrabro nastavi politiku nekih najslavnijih australijskih laburista, kao što je to bio nekadašnji federalni premijer Gof Vitlem. Nakon ovog političkog preokreta sada su oči javnosti uprte u Kanberu sa pitanjem ko će biti druga pandemijska politička žrtva. Razloga za opravdani strah imaju sada i aktuelni federalni premijer Skot Morison i državni premijer Viktorije Danijel Endrjus, čije ćemo politike imati prilike da ocenjujemo već vrlo brzo.
