Piše: Saša Janković
Ovih dana diže se medijska prašina oko želje i namere federalne vlade da po svaku cenu povrati kontrolu nad lukom u Darvinu koja je od 2015. godine u kineskom vlasništvu. Darvinska luka, inače osma po značaju u zemlji, prodata je kineskoj kompaniji “Landbridge Group” na upravljanje u narednih 99 godina za 506 miliona dolara. Vlasnik pomenute kompanije je kineski milijarder Ye Cheng koji je vrlo blizak Kineskoj komunističkoj partiji. Luka je prodata naravno u vreme kada je kineski kapital u Australiji bio dobrodošao a tadašnja liberalna vlada Severne Teritorije se hvalila na sav glas kako su dobili sjajnu ponudu koja je bila 25 puta veća od tadašnjeg dvogodišnjeg profita luke. Malo je kome tada smetalo što je u pitanju bio isti taj vlasnik sa jakim vezama bliskim kineskom vrhu. Danas, nakon potpunog političkog i ekonomskog fijaska federalne vlade u odnosima sa Kinom situacija je drugačija i odjednom sada je to stvar nacionalne bezbednosti. Plan federalne vlade da povrati Darvinsku luku sastoji se u tome da će eventualno sporazumno raskidanje ugovora koštati milione dolara i to naravno sve građane Australije a pre svega aktivne poreske obveznike. Raskid ugovora naravno podrazumeva vrlo visoku novčanu kompenzaciju kineskim vlasnicima ali vlada uporno ističe da je Darvinska luka od nacionalnog strateškog značaja i da tu nema mnogo priče. Ova poslednja činjenica naravno nije sporna postavlja se samo pitanje kako to liberalna federalna vlada u Kanberi nije znala pre samo 6 godina. Pritom valja podsetiti da Darvinska luka nije jedina na tlu Australije u vlasništvu Kineza. I Luka u Njukastlu je 2014. godine prodata kineskoj kompaniji „China Merchants“ i to za fantastičnih milijardu i 750 miliona dolara na period od 98 godina. Sve su ove transakcije sa svežim novcem iz inostranstva tada predstavljane kao investicije stoleća za koje je ova ista federalna sa doduše različitim prvim ministrima takođe dala dozvolu da budu prodate. Nacionalna bezbednost tada nije bila aktuelna a svaka velika kineska investicija u zemlju se predstavljala kao izvanredni politički uspeh. Sada je pre svega zahvaljujući koroni vreme ljubavi između Kine i Australije prošlo i vreme je da se otvori pandorina kutija koja će nas pojedinačno koštati pre svega finansijski.
Prema poslednjim izveštajima oko dve trećine od prvih pedeset najvećih svetskih luka je direktno ili indirektno u kineskom vlasništvu. Od toga samo 16 luka se nalazi na teritoriji Kine dok se ostalih 16 nalazi van Kine po čitavom svetu od Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država do Afrike i Južne Amerike. Ovo ne samo da je bio jedan od pametnih dugoročnih kineskih planova za ekonomsku ekspanziju u svetu već u isto vreme i govori o političkom slepilu zapadnih vlada. Naime, većina zapadnih vlada kojima se tada pridružila i australijska je u zamenu za sveži kapital kineskim kompanijama prodavala strateški bitne resurse, luke, aerodrome… Tako na primer danas na teritoriji Evropske Unije kineske kompanije imaju većinsko vlasništvo nad 6 bitnih morskih luka i 4 aerodroma. Što se tiče SAD danas se slična polemika vodi i tamo jer Kinezi imaju značajan deo udela u lukama u Long Biču (Kalifornija) i Sijetlu. Prodaju pomenute kalifornijske luke, koja je druga po veličini u Americi i sedamnaesta po značaju u svetu, je u sličnom tonu veličala i tadašnja Obamina administracija. Danas je čak i nakon dolaska nove Bajdenove admistracije situacija u odnosima sa Kinom bitno drugačija i kineske investicije više nisu dobrodošle u Americi kao pre desetak godina.
Novi započeti hladni ekonomski rat između Amerike i Kine, rasplamsan za vreme Trampove administracije ali demilično stavljen u drugi plan nakon dolaska Bajdena, u Australiji kao da tek dobija krila. Federalna vlada je svojom nepromišljenom politikom prema našem glavnom trgovinskom partneru (Kini) opet na nagovoru Amerike nanela već neprocenjivu ekonomsku štetu našim farmerima i izvoznicima. No, kao da im to nije bilo dovoljno pa se u želji za osvetom po svaku cenu ide i dalje od toga. Sada je na udaru Darvinska luka koja je sve do juče bila mirna i ne tako važna ali je već danas od presudnog nacionalnog značaja. Naravno, njena važnost nije se nimalo promenila u poslednjih stotinak godina posebno u svetlu činjenice da je Darvinska luka oduvek bila najbliža Aziji i svim ostalim važnim svetskim lukama. Promenila se samo još jednom kratkovida politika federalne vlade koja se umesto dugoročnih uglavnom rukovodi trenutnim političkim i ekonomskim interesima.
