У БиХ и Србији две трећине становника југоносталгично, Албанци са КиМ  најмање жале за бившом државом

Књига „Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе“, настала  је као резултат пројекта истраживања јавног мњења које је провео ИПСОС. За бившом Југославијом највише жале грађани Србије и Босне и Херцеговине, док су најмање југоносталгични Хрвати и Албанци са Косова и Метохије.

Истраживање је обухватило 10.500 становника регије и дало низ показатеља о ставовима људи у југоисточној Европи о њиховој привржености новонасталим државама, односу према религији, националним симболима, прошлости, односима с другим народима и питању кривице за прошле ратове.

Резултати се своде на то да нигде на просторима некадашње СФРЈ нација није тако снажно формирана као у Хрватској. Или другим речима, на простору читаве бивше Југославије (без Словеније), Хрватска је остварила највиши резултат лојалности међу новим државама регије, одмах иза Косова.

Насупрот томе, највећи жал за бившом Југославијом осећа се у Србији, где 71 % становника жали због распада Југославије, потом у Босни и Херцеговини где та бројка износи 68 % . У Хрватској је ниских 18 % , те још мање на Косову. Македонаца који жале за СФРЈ је 45 % . Истраживање које се тиче ставова о ратовима из деведесетих година прошлог века, али и државних граница показало је дубоку подељеност између Србије, Хрватске и БиХ.