Radmila Borković – Mis Australazije

Prošlog meseca dobili smo još jednu pobednicu, devojku srpskog porekla, na Mis Australazija 2015 takmičenju lepotica koje se održalo u Sidneju. Njeno ime je Radmila Borković a ono što je veome interesantno za naše citaoce da je Radmila dete Srbina i Filipinke koja je s ponosom ističe svoje srpsko poreklo. Radmila ovom prilikom govori za Srpski Glas.

– Pobednica si Australazijskog takmičenja, kakvaj je osećaj i kakvo je za tebe bilo ovo iskustvo?
– Iskustvo je divno, pogotovo je bilo divno druženja s devojkama koje su se jako zbližile tokom takmiceža. Postale smo prijateljjice, sestre, i tokom takmičenja sam sklopila mnoga prijateljstva. Poseban osećaj je kada s tim devojkama deliš jednu posebnu vrednost a to je da damo naš doprinos zajednici i promovisanju različitih kultura.

– Da li je ovo prvi put da učestvuješ u jednom ovakvom vidu takmičenja?
– Da. Prošle godine me je jedan od direktora kontaktirao i ponudio da učestvujem. Inače pre nikada sebe nisam videla na jednom ovakom takmičenju. Uvek mi je to delovalo da se previše ističe samo imix tela, tako da to nije za mene. Ali kada sam malo više pretražila o čemu se radi, primetila sam da Australazijsko takmičenje nastoji da promoviše različitost u kulturama Australije, da se povezuju kulture, a devojke su imale priliku da učestvuju u humanitarnim akcijama. I to je ono gde sam ja sebe pronašla. I tako je sve počelo. Krenuli smo s pripremama prošle godine.

– Kako je žiri ocenjivao učesnice takmičenja?
– Žiri je nadgledao učesnice još tokom priprema. Njih nekoliko su razgovarali s nama, i to je bila jedna ocena. Drugi deo ocene nam je dodeljen tokom finalne večeri i zasnivao se na osnovu onoga kako smo se ponašale na sceni ?

– Kakav je bio osećaj kada si čula svoje ime u trenutku proglašavanja pobednice?
– Iskreno, nisam očekivala tako nešto. Sve devojke su postale jako bliske i uopšte nije bilo bitno ko će pobediti. Ali kada sam čula svoje ime, počela sam da plačem (osmeh).

– Čuli smo da si u jednom delu finalne večeri recitovla stihove Desanke Maksimović. Otkud izbor Desankine poezije?
– Za Desanku sam čula ranije, ona ima divnu poeziju. Posebo me je dotakle jedna njena pesma koja govori o stradanju đaka tokom drugog svetskog rata. Deo familije mog oca je stradao u drugom svetskom ratu tako da me je to jako pogodilo. Ali sam se za ovu priliku ipak odlučila za njenu ljubavnu poeziju. Recitovla sam stihove pesme “Strepnja”. Čitala sam po jendu rečenicu na srpskom a onda na engleskom. Primetila sam da se to jako dopalo ljudima u publici. Bilo je to nesta drugačije, nešto što je bilo na dva jezika a to je ono što ja reprezentujem, dve kulture koje mi mnogo znače.

– Ti si srpsko-filipinskog porekla. Kaži nam nesta o tvom odrastanju u takvoj porodici.
– Moj otac je Srbin iz Bosne a moja majka je Filipinka. Oni su se sreli osamdesetih ovde u Australiji. I ja sam veoma ponosna na svoje srpsko poreklo, i na obe kulture koje vežu mnoge sličnosti. Srbi i Filipinci jako cene familiju, nastoje da sačuvaju svoju tradicuju, kulturu, religiju. Verovali ili ne moja majka savršeno dobro govori i piše srpski jezik. Kada su se otac i ona venčali oni su se vratili u Bosnu i tamo su ziveli šest godina. Možete zamisliti moju majku filipinku koja živi negde u Bosni na selu (smeh). Tamo je naučila da dobro sprema srpska jela kao što su sarma i pasulj.
Kada je počeo rat oni su se vratili nazad u Australiju i ovde smo ro|ene sestra i ja.

– Da li ti i sestra govorite srpski?
– Sestri je srpski bio prvi jezik, ali dok smo rasle nekako se u kući izme|u nas dve više pričao engleski. Otac nam se uglavnom obraćao na srpskom. Voleo je čak da nam pevuši srpske pesme. Moj srpski nije tako dobar ali dosta mogu da razumem.

– Jednom si pomenula da je tvoj otac bio aktivan u srpskoj zajednici?
– Otac je davno imao kolumnu u jednim od srpskih novina. Interesantno je i to da je čak jednom pisao o nekom takmičenju za Mis. To me je oduševilo. Te njegove stvari smo majka i ja pronašle u jednoj njegovoj kutiji. O tome nikada nije pričao, ali to mi mnogo znači. Otac je preminuo prošle godine u decembru i jako nam nedostaje.
U Australiju je došao mlad, bez familijje. Imao je velike ambicije kada je došao u ovu zemlju. Da, bio je uključen i u humanitarni rad tokom rata u Bosni. Ovde je u našoj zajednici prikupio jednu donaciju od koje su kupljena dvoje ambulantna kola za naše ljude u Bosni. Posle rata sam prvi put, sa svoje tri godine, s njim otišla u Bosnu. Tada me je odveo u svoje rodno mesto pored Gradiške.

– Nedavno si posetila i bila gost na jednom od takimčenja u Srpskom Centru Boniring.
– Da, bila sam gost na večeri mladih srpskih talenata. I bilo je divno videti tu decu koja su vezana za srpsku muziku, pesmu i igru. Bilo je to jedno prijatno veče i želela bi ponovo da do|em na takva dežavanja.

– Koji su tvoji sledeći planovi?
– Krajem godine reprezentujem Australiju na Mis Pankontinental takmičenju koje se održava u Manili. Pored toga radim na projektu koji se bavi promocijom borbe protiv nasilja u porodici.

– Da li želiš uskoro da posetiš Srbiju?
– U Srbiju idem ove godine s majkom i sestrom. Provešćemo nekoliko dana u očevom rodmom mestu, i tome se mnogo radujem.

– I za kraj tvoja poruka citaocima Srpskog Glasa.
– Hvala svima na podršci, hvala vam što pratite moj rad. Posebno hvala mojoj rodbini i prijateljima koji su me bodrili na Mis Australazija takmičenju.

Razgovor vodio Sergej Kožul, Sidnej

[box type=“custom“ bg=“#ff4040″ color=“#ffffff“ border=“#818181″ radius=“17″ fontsize=“16″]Zbog tehničke greške u štampanom izdanju Srpskog Glasa od 12 Juna 2015, navodi se da je Radmila Borković Mis Australije. Srpski Glas se izvinjava Radmili Borković i Sergeju Kožulu  koji je vodio razgovor sa našom Mis Australoazije zbog greške koja se dogodila. Srpski Glas[/box]