Радмила Борковић – Мис Аустралазије
Прошлог месеца добили смо још једну победницу, девојку српског порекла, на Мис Аустралазија 2015 такмичењу лепотица које се одржало у Сиднеју. Њено име је Радмила Борковић а оно што је веоме интересантно за наше цитаоце да је Радмила дете Србина и Филипинке која је с поносом истиче своје српско порекло. Радмила овом приликом говори за Српски Глас.
– Победница си Аустралазијског такмичења, каквај је осећај и какво је за тебе било ово искуство?
– Искуство је дивно, поготово је било дивно дружења с девојкама које су се јако зближиле током такмицежа. Постале смо пријатељјице, сестре, и током такмичења сам склопила многа пријатељства. Посебан осећај је када с тим девојкама делиш једну посебну вредност а то је да дамо наш допринос заједници и промовисању различитих култура.
– Да ли је ово први пут да учествујеш у једном оваквом виду такмичења?
– Да. Прошле године ме је један од директора контактирао и понудио да учествујем. Иначе пре никада себе нисам видела на једном оваком такмичењу. Увек ми је то деловало да се превише истиче само имиx тела, тако да то није за мене. Али када сам мало више претражила о чему се ради, приметила сам да Аустралазијско такмичење настоји да промовише различитост у културама Аустралије, да се повезују културе, а девојке су имале прилику да учествују у хуманитарним акцијама. И то је оно где сам ја себе пронашла. И тако је све почело. Кренули смо с припремама прошле године.
– Како је жири оцењивао учеснице такмичења?
– Жири је надгледао учеснице још током припрема. Њих неколико су разговарали с нама, и то је била једна оцена. Други део оцене нам је додељен током финалне вечери и заснивао се на основу онога како смо се понашале на сцени ?
– Какав је био осећај када си чула своје име у тренутку проглашавања победнице?
– Искрено, нисам очекивала тако нешто. Све девојке су постале јако блиске и уопште није било битно ко ће победити. Али када сам чула своје име, почела сам да плачем (осмех).
– Чули смо да си у једном делу финалне вечери рецитовла стихове Десанке Максимовић. Откуд избор Десанкине поезије?
– За Десанку сам чула раније, она има дивну поезију. Посебо ме је дотакле једна њена песма која говори о страдању ђака током другог светског рата. Део фамилије мог оца је страдао у другом светском рату тако да ме је то јако погодило. Али сам се за ову прилику ипак одлучила за њену љубавну поезију. Рецитовла сам стихове песме “Стрепња”. Читала сам по јенду реченицу на српском а онда на енглеском. Приметила сам да се то јако допало људима у публици. Било је то неста другачије, нешто што је било на два језика а то је оно што ја репрезентујем, две културе које ми много значе.
– Ти си српско-филипинског порекла. Кажи нам неста о твом одрастању у таквој породици.
– Мој отац је Србин из Босне а моја мајка је Филипинка. Они су се срели осамдесетих овде у Аустралији. И ја сам веома поносна на своје српско порекло, и на обе културе које вежу многе сличности. Срби и Филипинци јако цене фамилију, настоје да сачувају своју традицују, културу, религију. Веровали или не моја мајка савршено добро говори и пише српски језик. Када су се отац и она венчали они су се вратили у Босну и тамо су зивели шест година. Можете замислити моју мајку филипинку која живи негде у Босни на селу (смех). Тамо је научила да добро спрема српска јела као што су сарма и пасуљ.
Када је почео рат они су се вратили назад у Аустралију и овде смо ро|ене сестра и ја.
– Да ли ти и сестра говорите српски?
– Сестри је српски био први језик, али док смо расле некако се у кући изме|у нас две више причао енглески. Отац нам се углавном обраћао на српском. Волео је чак да нам певуши српске песме. Мој српски није тако добар али доста могу да разумем.
– Једном си поменула да је твој отац био активан у српској заједници?
– Отац је давно имао колумну у једним од српских новина. Интересантно је и то да је чак једном писао о неком такмичењу за Мис. То ме је одушевило. Те његове ствари смо мајка и ја пронашле у једној његовој кутији. О томе никада није причао, али то ми много значи. Отац је преминуо прошле године у децембру и јако нам недостаје.
У Аустралију је дошао млад, без фамилијје. Имао је велике амбиције када је дошао у ову земљу. Да, био је укључен и у хуманитарни рад током рата у Босни. Овде је у нашој заједници прикупио једну донацију од које су купљена двоје амбулантна кола за наше људе у Босни. После рата сам први пут, са своје три године, с њим отишла у Босну. Тада ме је одвео у своје родно место поред Градишке.
– Недавно си посетила и била гост на једном од такимчења у Српском Центру Бониринг.
– Да, била сам гост на вечери младих српских талената. И било је дивно видети ту децу која су везана за српску музику, песму и игру. Било је то једно пријатно вече и желела би поново да до|ем на таква дежавања.
– Који су твоји следећи планови?
– Крајем године репрезентујем Аустралију на Мис Панконтинентал такмичењу које се одржава у Манили. Поред тога радим на пројекту који се бави промоцијом борбе против насиља у породици.
– Да ли желиш ускоро да посетиш Србију?
– У Србију идем ове године с мајком и сестром. Провешћемо неколико дана у очевом родмом месту, и томе се много радујем.
– И за крај твоја порука цитаоцима Српског Гласа.
– Хвала свима на подршци, хвала вам што пратите мој рад. Посебно хвала мојој родбини и пријатељима који су ме бодрили на Мис Аустралазија такмичењу.
Разговор водио Сергеј Кожул, Сиднеј
[box type=“custom“ bg=“#ff4040″ color=“#ffffff“ border=“#818181″ radius=“17″ fontsize=“16″]Због техничке грешке у штампаном издању Српског Гласа од 12 Јуна 2015, наводи се да је Радмила Борковић Мис Аустралије. Српски Глас се извињава Радмили Борковић и Сергеју Кожулу који је водио разговор са нашом Мис Аустралоазије због грешке која се догодила. Српски Глас[/box]
