BOŠKO OBRADOVIĆ, STAREŠINA POKRETA DVERI

Rehabilitacija tragičnog đenerala samo je prvi korak kojim je ukazano na istorijsku činjenicu da je komunističko suđenje bilo apsolutno
nepravično i nepravedno

Piše: Rajko Nedić

Đeneral Draža Mihailović je svetski simbol nadčovečanske borbe protiv nacističke zveri. On je prvi ustanik u Evropi pod nacističkom čizmom. Zato je rehabilitacija tragičnog đenerala samo prvi korak kojim je ukazano na istorijsku činjenicu da je komunističko suđenje bilo apsolutno nepravično i nepravedno – kaže za Srpski Glas Boško Obradović, član starešinstva Dveri.
– Svet je podržavao i slavio Mihailovića, a komunisti su ga mučki ubili?
– Prvi oslobođeni gradovi u okupiranoj Evropi bili su srpski gradovi koje je oslobodio Draža Mihailović. O njemu su pravljeni filmovi u Holivudu i ceo svet ga je slavio kao najvećeg junaka i slobodara. O njemu su se najlepše izražavali svi od američkih vojnih komandanata i američkog Kongresa do proslavljenog vođe francuskog pokreta otpora Šarla de Gola.
– Komunisti se nisu obazirali na činjenicu da je i Draža bio antifašista?
– Hitler je lično je raspisao poternicu za njim u visini od 100.000 rajhsmaraka, a nemačka vojna sila vodila je više velikih ofanziva protiv Jugoslovenske kraljevske vojske na čelu sa najpre pukovnikom, a kasnije đeneralom Dražom Mihailovićem. Srpski četnici bili su najveći i najozbiljniji pokret otpora u Evropi. On je spasao više od 500 savezničkih pilota, koji su živi i zdravi evakuisani u inostranstvo nakon obaranja njihovih letilica nad Srbijom. A onda su ga isti ti zapadni saveznici ostavili na cedilu, opredelili se za Josipa Broza Tita i prepustili đenerala Mihailovića komunističkoj giljotini.
– Srbija još nije upoznata sa zločinima komunista?
– U Srbiji još uvek nisu otkopane masovne grobnice žrtava komunističkog terora posle takozvanog oslobođenja Srbije 1944. godine. Žrtve nisu dostojno sahranjene, a stratišta nisu obeležena. Nisu otvorene arhive i dosijei tajne policije, niti su otkrivena imena doušnika i xelata. Srbija nije zvanično osudila komunističku tiraniju kao, uz nacizam, najveće zlo 20. veka. Simbol svega toga što nije urađeno upravo je to što se još uvek ne zna grobno mesto Draže Mihailovića, jer skrivanje ovog mesta je skrivanje istine. Zato je kompletna istina o Draži istina o Srbiji koju čekamo više od 70 godina.
– Da li je Dražina rehabilitacija početak razotrivanja istine?
– Njemu su vraćena građanska prava i imovina, i to je početak ispunjenja pravde. Ovo ni na koji način ne podgreva stare i nove podele u srpskom narodu. Nema izmirenja i mira bez pune istine i pravde. Mi, potomci zaraćenih strana iz Drugog svetskog rata, moramo da prekinemo svaku podelu i neslogu u srpskom narodu. Ali ne na taj način što bismo zakopali istinu i ćutali o zločinima, bez obzira koja strana ih je činila.
– Svaka vlast do sada izbegavala je svaku priču o Mihailoviću?
– I najmanja istina o Mihailoviću izaziva veliki nemir u redovima onih koji su vladali i vladaju Srbijom više od pola veka. Oni i njihova fizička i ideološka deca koja su se preko Komunističke partije i obračuna sa neistomišljenicima dokopala bogatstva, funkcija, privilegija, vlasti – sada su se uplašili da će istina izaći na videlo. Mnogo je zla, ubistava, otimačine crkvene i privatne imovine ostalo iza komunističke vladavine. Oni koji brane da se otkrije istina o Draži zapravo pokušavaju da spreče da se otkriju njihovi tragovi u svim ovim zločinima. Oni bi da vladaju i narednih 70 godina na stečenim privilegijama i političkoj moći.

Živ je Draža – umro nije!

– Ovo je borba ne samo za istinu o Draži, već i za spas Srbije od onih koji još uvek vladaju, a uništili su sve što su mogli. On još uvek vodi pokret otpora protiv premaskirane komunističke laži, zločina, lopovluka i bahatosti. A mi smo tu da mu sledujemo i nastavimo borbu do pobede pune istine i pravde Živ je Draža – umro nije – poručuje Obradović.