Црвени БОЖУРИ уз ЦАРСКУ музику у Сиднеју

У суботу увече, 13. августа ове 2017. године у лепој и веома акустичној дворани Општине Стратфилд, у централном делу Сиднеја одржан је изузетно успешан инаугурални концерт гудачког трија Царски божури.

Чланови трија су младе виолинисткиње и сестре Наталија и Татјана Лукић и већ реномирани виолончелиста и цењени професор музике Александар Живковић.

На програму су била искључиво дела нашег прослављеног српског композитора хорске музике Стевана Стојановића Мокрањца. Татјана Лукић је аранжирала главне делове његове Св. Литургије и Опела и 8 од 15 његових руковети. Дворана је била лепо испуњена и публика је у савршеној тишини саслушала дуги и богати програм младих уметника. Ово је било први пут да је Мокрањчева хорска – вокална музика преведена на инструментално извођење. И све је звучало као да је управо и било написано за овај гудачки трио. И на овај начин могла је да се сагледа сва генијалност композитора Мокрањца, кога са правом пореде са великим италијанским композитором Палестрином.

Извођење младих уметника било је маестрално. Доминирала је племенитост и топлина њиховог звучања и невероватно јасно прожимање инструменталних гласова. Осећала се једна јединствена извођачка душа, што је најтеже постићи у свирању сваког камерног ансамбла. Можда је за то разлог и што је једно време сестрама Лукић виолину предавала Александрова сестра Марија, али најважнији је разлог био у њиховом вредном и студиозном заједничком вежбању. То је овде показано на најлепши начин. На бис су извели песму „Тамо далеко“ и „Марш на Дрину“ на захтев и велико одушевљене публике, која их је громогласно поздрављала током целог концерта.

Извођачи су били обучени у црна одела са златним додацима. Сестре – лепотице Лукић су биле обучене у либаде костиме опточене златним везом и са дугачким сукњама. Деловале су као да су принцезе изашле из неке средњовековне српске бајке, а клањале су се на аристократски начин, као у времену Мокрањца на балу. У свему им је својим изгледом парирао и њихов старији колега Александар.

У паузи између два дела концерта послужена је веома укусна српска храна, коју су припремиле мајке извођача Снежана Живковић и Тања Лукић уз вина „Кнез Лазар“ и „Књегиња Милица“ и уз минералну воду „Књаз Милош“ и „Пролом“.

Било је то заиста вече за сећање које би требало да доживи наш народ и у другим срединама, као и у матици Србији.