Слободан ПАВЛОВИЋ (Попови, Бијељина 1938), страдао је ноћас на путу за Вискансин. Био је диван човек. Са гђом Миром је помагао свима.
Завршио је занатску школу и радио у грађевинском предузећу у Скопљу. Отишао на Сајам привреде у Чикаго и емигрирао (1965). Завршио је студије електронике на „North West University“ (1970) и Високу школу за некретнине. Радио у компанији „Зенит“. У Америку је касније довео сестре Јоку и Цацу Павловић, и братаницу Бранку Павловић Константиновић. Од 1975. власник фирме за некретнине „Hillcrest Real Estate Inc“, банке, акција нафтних поља и тридесетак стамбених зграда у Илиноису и Вискансину за издавање станова.
Добротвор и ктитор СПЦ у Америци, Србији и Републици Српској. Градитељ Павловића моста на Дрини (1992), који је спасао животе многих избеглица. Подигао у завичају цркву Христовог Васкрсења у Поповима, изградио Мирин пут, град Слобомир, Павловића банку, Универзитет Слобомир.
Допринео је верском помирењу унутар СПЦ. Носилац је Ордена Светог Саве првог реда. и медаље Обилића. Аутор је књига „Иди сине ,али се не враћај“ и „Како сам успео“.
Данас, петак, ће у његовој цркви у Поповима у 13 сати бити помен.
Слава му. На слици у средини у његовом дому у селу Попови.
Др Марко Лопушина