Многи читаоци сјетиће се да смо већ писали о случају мале Софије Шушић. Њени бака Зора и деда Саво Сушић пред ратним вихором напустили су, спасавајући живу главу, село Челебићи код Kоњица 1992. Са њима на избјеглички пут преко Тивта у Црној Гори, па Врњачке Бање у Србији полази и син Светозар, рођен 1979., данас отац осмогодишње девојчице Софије. Kоначно су се Шушићи скрасили у крају ближе старом завичају – у Никшићу. Тамо је Светозар упознао, како каже, љубав свога живота – Весну. Вјенчали су се 2000. године и убрзо добили најпре сина, а потом и малену Софију 13. септембра 2013.
Ускоро се, на жалост, кућа Шушићевих као са громом из ведра неба суочава са злокобно лошом вијести – малој Софији је дијагнозирана озбиљна болест, медицинском терминологијом „Lycencephalia“, познатија и под називом Симптоматски „West Syndrom“. Ријеч је обољењу мозга с карактеристично неразвијеним можданим вијугама и непознатим узроком. Оно што медицинска пракса и искуство зна, јесте да је ово обољење праћено честим епилептичким нападима. Видно отежан развој, односно психосоматска ретардација детета може једино бити ублажена, и то веома скупим лековима и још скупљим другим терапијама на специјализованим клиникама.
За лецење лисенцефалије, церебралне парализе и тешког облика епилепсије потребно је више мање стално ангажовање физиотерапеута, логопеда, дефектолога и других стручњака и установа и за те сврхе обезбедити велика финансијска средства која Шушићи, као и свака имовински просјечна или исподпросјечна породица, једноставно немају. Но воље за животом, љубави и подршке најмилијих и свих разумних људи има и биће. Наши земљаци, Херцеговци и њихови пријатељи племенитог срца, ма из ког краја да су, већ су једном помогли Софијиним родитељима платити почетне захвате и терапије. Иако има благог побољшања још је далеко од доброга, јер осмогодишња Софија не може самостално да сједи, нити да говори. Препоручени су третмани у Новом Саду, и од 2017. је пацијент клинике „Вуков центар“, па на клиници Емкале у Kијеву у Украјини, где јој је октобра 2020. већ урађена прва трансплантација матичних ћелија и побољшана психомоторика. Отада боље реагује на околину и живахнија је. Требало би да до краја октобра ове године оде и на другу трансплантацију у Kијев. Све у свему, за третман у Kијеву потребно је око 12 хиљада евра, а ништа мање вероватно и за постоперативне трошкове у Вуковом центру у Новом Саду.
Пут до опоравка је нажалост дуг, али мора се истрајати. Све је у Божјим рукама и знању врхунских медицинских стручњака. Преостаје платити скупи третман. Зато овај пут, као и много пута до сада, апелујемо на солидарност и хуманост наших људи – да прилозима помогнемо скупити додатна средства за предстојећу операцију и накнадне постоперативне третмане. Сви вољни дати свој прилог и помоћи оздрављењу мале Софије могу да уплате новац директно на број рачуна
Удружење Срба Херцеговине у Мелбурну
Commonwealth bank
BSB 063-154
AccNo 1081 9816
Или за детаљније информације назвати:
Братислав Kурибак 0404 015 625
Горан Јањош 0448 222 994
