Hodočašće stazama Hristovim: Srbi iz Australije u Svetoj Zemlji 2016.

„Ja sam put i istina i život… Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost.“ (Jovan 14: 6, 8:12)

Poklonička agencija SPC  Dobročinstvo i ove godine je organizovala obilazak  Svete Zemlje, od Lazareve subote do Vaskrsa. U grupi se nalazilo i 24-oro putnika, članova Mitropolije Australijsko-Novozelandske, koju je predvodio Arhijerejski namesnik, Protojerej-Stavrofor, Otac Miodrag Perić iz crkveLazarice u Sidneju. Malo i verno stado krenulo je tamo gde su Svete stope Gospodnje hodile po trnju da bi završile u slavi. Putovanje je započelo 22. aprila a okončalo se 4. maja. Tokom dvanaest dana boravka pohodili smo brojne svetinje.

 

111

 

Prvo Sveto mesto koje smo posetili bila je Vitanija, gde smo se poklonili i održali kratak moleban na grobu Lazara Četvorodnevnog, a u nastavku prisustvovali Svetoj Arhijerejskoj liturgiji u istoimenoj crkvi. Istog dana smo posetili i En Karem, rodno mesto Sv. Jovana Krstitelja i u njemu ruski manastir Gornju, a popodne je iz Vitfage krenula litija sa palmovim grančicama, u spomen svečanog ulaska Isusa Hrista u Sveti grad koju je predvodio Jerusalimski Patrijarh, Njegova Svetost Veliki Gospodin Teofil, a koja je završila kod kapije Sv. Stefana.

 

_MG_5619

 

Na Cveti smo se poklonili mestu na kom je rođen Sin Božji u Crkvi Bogorođenja, u Vitlejemu, a u Judejskoj pustinji obišli manastire Sv. Save Osvećenog i Sv. Teodosija. Na Maslinskoj Gori smo se poklonili mestu Vaznesenja Isusa Hrista, obišli rimokatoličku crkvu Oče naš gde je Gospod prvi put izgovorio ovu molitvu, danas napisanu na svim svetskim jezicima, i ruski manastir u Maloj Galileji, sagrađen na mestu obretenja glave Sv. Jovana Preteče.

 

_MG_5110

 

Na putu od Jerusalima ka drevnom Jerihonu, u Hevronu, smo se poklonili starozavetnom Mamrijskom dubu ispod kog je Praotac Jakov ugostio trojicu anđela. U Judejskoj pustinji smo se popeli na Goru Kušanja i obišli manastir Četrdesetnice, a u Jerihonu se zaustavili još i kraj divlje smokve na koju se popeo carinik Zakhej da bi saslušao besedu Božjeg Sina i primio Ga u svoj dom.

 

_MG_4668

 

Na reci Jordan posetili smo Vitavaru, mesto gde se Gospod krstio i gde se odigralo čudesno javljanje Svete Trojice, a nešto dalje mesto savremenog krštenja poklonika iz celog sveta. Na jordanskoj zemlji smo obišli i manastir Sv. Gerasima. Put nas je dalje vodio u Vadi Kelt gde smo obišli manastir Sv. Đorđa Hozevite.

 

_MG_4145

 

Stigavši u Jerusalim krenuli smo u obilazak Getsimanskog vrta, gde smo se poklonili Bogorodičinom Grobu u istoimenoj crkvi i kamenu u Bazilici agonije na kom se Gospod klečeći molio tokom stradalne večeri Velikog Četvrtka. Na Maslinskoj Gori posetili smo i znameniti manastir Sv. Marije Magdaline.

 

_MG_3788

 

Veliki četvrtak započeo je prepodnevnim obredom Umivenija nogu u porti crkve Hristovog Vaskrsenja Starog Grada Jerusalima, a tokom dana smo se poklonili Golgoti, Hristovom Grobu i mestu nalaženja Časnog Krsta pod kupolom ovog hrama. Dan smo završili svenoćnim bdenjem u Manastiru Časnog Krsta gde smo se, između ostalog, poklonili mestu na kom je Praotac Lot u davnini zasadio drvo od kog je, kad se navršilo vreme, bio napravljen žrtveni krst Gospodnji.

 

_MG_3606

 

Trnovit Veliki petak započeo je ispred Grčke pretorije odakle je krenuo stradalni put Ulicom Bola ka Golgoti tokom kojeg je Jerusalimski Patrijarh poneo veliki drveni krst, a hodočasnici srednje, manje i najmanje krstove. Na svakoj od 14 stanica  smo se zaustavljali sećajući se događaja vezanog za nju, a tokom čitavog puta pevali tropare Svetom Krstu. Iste noći smo prisustvovali bogosluženjima u središnjem hramu Hristovog Vaskrsenja.

 

_MG_2260

 

Na Veliku Subotu smo u istoj svetinji dočekali paljenje Blagodatnog ognja, a u ponoć prisustvovali prvoj Vaskršnjoj liturgiji. Središnje bogosluženje odvijalo se na Hristovom grobu, a pričešće i na Golgoti gde je neprekidna reka ljudi celivala sveto mesto na kom je Gospod izdahnuo i vaskrsao. Tokom prvog Vaskršnjeg dana na Sionskoj Gori smo obišli Salu tajne večere i grob cara Davida psalmopojca, a potom i Zid Plača.

 

_MG_2180

 

Narednih dana, put nas je dalje vodio od Jerusalima ka Nazaretu, gde smo u Nablusu obišli Jakovljev studenac, a u Galileji tavorsku Goru Preobraženja, Manastir Sv. Proroka Ilije i Kanu gde se odigralo prvo čudo Gospodnje  – pretvaranje vode u vino. Po dolasku u Nazaret posetili smo mesta na kojima je živela Bogomajka u vreme kad joj je Arhangeo Gavrilo blagovestio rođenje Božjeg Sina – rimokatoličku crkvu Blagovesti i pravoslavnu ckrvu Arhangela Gavrila. Popeli smo se i na Goru blaženstva, obišli drevni Kapernaum, Tabhu – mesto umnožavanja hleba i ribe, i manastir Dvanaest apostola, a potom plovili Galilejskim jezerom.
Hodočašće smo završili zajedničkim pogružavanjem u reci Jordanu i posetom manastiru Svetog Đorđa u Lidi kraj Tel Aviva.

 

_MG_1012

 

„Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ (Jovan 12: 35, 36)

Tokom svih obilazaka čitali smo odlomke iz Evanđelja, pevali tropare i duhovne pesme i učestvovali u bogosluženjima. Tako smo i mi mali, podražavajući stradalni i vaskrsni put Spasitelja sveta, izneli naše male krstove i poneli Njegov veliki do Golgote i našeg ličnog i zajedničkog Vaskrsenja.

„Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet… A svima koji ga primiše dade moć da postanu deca Božija –
onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje – nego od Boga.“ (Jovan 1: 9,12, 13)

Zahvaljujući tome, izdržali smo izuzetne napore i iskušenja da bismo se vratili novi i bolji.

„I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime.“ (Jovan 20: 30, 31)

Tekst Hadži Ivana Petković
 Foto Hadži Radivoj Mačković
KOMENTARI
Svi komentari i poruke objavljeni na veb portalu su privatno mišljenje autora i komentatora i ne predstavljaju stavove vlasnika veb portala, njegove administracije i redakcije Srpski Glas.