„Ja sam put i istina i život… Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost.“ (Jovan 14: 6, 8:12)
Poklonička agencija SPC Dobročinstvo i ove godine je organizovala obilazak Svete Zemlje, od Lazareve subote do Vaskrsa. U grupi se nalazilo i 24-oro putnika, članova Mitropolije Australijsko-Novozelandske, koju je predvodio Arhijerejski namesnik, Protojerej-Stavrofor, Otac Miodrag Perić iz crkveLazarice u Sidneju. Malo i verno stado krenulo je tamo gde su Svete stope Gospodnje hodile po trnju da bi završile u slavi. Putovanje je započelo 22. aprila a okončalo se 4. maja. Tokom dvanaest dana boravka pohodili smo brojne svetinje.
Prvo Sveto mesto koje smo posetili bila je Vitanija, gde smo se poklonili i održali kratak moleban na grobu Lazara Četvorodnevnog, a u nastavku prisustvovali Svetoj Arhijerejskoj liturgiji u istoimenoj crkvi. Istog dana smo posetili i En Karem, rodno mesto Sv. Jovana Krstitelja i u njemu ruski manastir Gornju, a popodne je iz Vitfage krenula litija sa palmovim grančicama, u spomen svečanog ulaska Isusa Hrista u Sveti grad koju je predvodio Jerusalimski Patrijarh, Njegova Svetost Veliki Gospodin Teofil, a koja je završila kod kapije Sv. Stefana.
Na Cveti smo se poklonili mestu na kom je rođen Sin Božji u Crkvi Bogorođenja, u Vitlejemu, a u Judejskoj pustinji obišli manastire Sv. Save Osvećenog i Sv. Teodosija. Na Maslinskoj Gori smo se poklonili mestu Vaznesenja Isusa Hrista, obišli rimokatoličku crkvu Oče naš gde je Gospod prvi put izgovorio ovu molitvu, danas napisanu na svim svetskim jezicima, i ruski manastir u Maloj Galileji, sagrađen na mestu obretenja glave Sv. Jovana Preteče.
Na putu od Jerusalima ka drevnom Jerihonu, u Hevronu, smo se poklonili starozavetnom Mamrijskom dubu ispod kog je Praotac Jakov ugostio trojicu anđela. U Judejskoj pustinji smo se popeli na Goru Kušanja i obišli manastir Četrdesetnice, a u Jerihonu se zaustavili još i kraj divlje smokve na koju se popeo carinik Zakhej da bi saslušao besedu Božjeg Sina i primio Ga u svoj dom.
Na reci Jordan posetili smo Vitavaru, mesto gde se Gospod krstio i gde se odigralo čudesno javljanje Svete Trojice, a nešto dalje mesto savremenog krštenja poklonika iz celog sveta. Na jordanskoj zemlji smo obišli i manastir Sv. Gerasima. Put nas je dalje vodio u Vadi Kelt gde smo obišli manastir Sv. Đorđa Hozevite.
Stigavši u Jerusalim krenuli smo u obilazak Getsimanskog vrta, gde smo se poklonili Bogorodičinom Grobu u istoimenoj crkvi i kamenu u Bazilici agonije na kom se Gospod klečeći molio tokom stradalne večeri Velikog Četvrtka. Na Maslinskoj Gori posetili smo i znameniti manastir Sv. Marije Magdaline.
Veliki četvrtak započeo je prepodnevnim obredom Umivenija nogu u porti crkve Hristovog Vaskrsenja Starog Grada Jerusalima, a tokom dana smo se poklonili Golgoti, Hristovom Grobu i mestu nalaženja Časnog Krsta pod kupolom ovog hrama. Dan smo završili svenoćnim bdenjem u Manastiru Časnog Krsta gde smo se, između ostalog, poklonili mestu na kom je Praotac Lot u davnini zasadio drvo od kog je, kad se navršilo vreme, bio napravljen žrtveni krst Gospodnji.
Trnovit Veliki petak započeo je ispred Grčke pretorije odakle je krenuo stradalni put Ulicom Bola ka Golgoti tokom kojeg je Jerusalimski Patrijarh poneo veliki drveni krst, a hodočasnici srednje, manje i najmanje krstove. Na svakoj od 14 stanica smo se zaustavljali sećajući se događaja vezanog za nju, a tokom čitavog puta pevali tropare Svetom Krstu. Iste noći smo prisustvovali bogosluženjima u središnjem hramu Hristovog Vaskrsenja.
Na Veliku Subotu smo u istoj svetinji dočekali paljenje Blagodatnog ognja, a u ponoć prisustvovali prvoj Vaskršnjoj liturgiji. Središnje bogosluženje odvijalo se na Hristovom grobu, a pričešće i na Golgoti gde je neprekidna reka ljudi celivala sveto mesto na kom je Gospod izdahnuo i vaskrsao. Tokom prvog Vaskršnjeg dana na Sionskoj Gori smo obišli Salu tajne večere i grob cara Davida psalmopojca, a potom i Zid Plača.
Narednih dana, put nas je dalje vodio od Jerusalima ka Nazaretu, gde smo u Nablusu obišli Jakovljev studenac, a u Galileji tavorsku Goru Preobraženja, Manastir Sv. Proroka Ilije i Kanu gde se odigralo prvo čudo Gospodnje – pretvaranje vode u vino. Po dolasku u Nazaret posetili smo mesta na kojima je živela Bogomajka u vreme kad joj je Arhangeo Gavrilo blagovestio rođenje Božjeg Sina – rimokatoličku crkvu Blagovesti i pravoslavnu ckrvu Arhangela Gavrila. Popeli smo se i na Goru blaženstva, obišli drevni Kapernaum, Tabhu – mesto umnožavanja hleba i ribe, i manastir Dvanaest apostola, a potom plovili Galilejskim jezerom.
Hodočašće smo završili zajedničkim pogružavanjem u reci Jordanu i posetom manastiru Svetog Đorđa u Lidi kraj Tel Aviva.
„Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.“ (Jovan 12: 35, 36)
Tokom svih obilazaka čitali smo odlomke iz Evanđelja, pevali tropare i duhovne pesme i učestvovali u bogosluženjima. Tako smo i mi mali, podražavajući stradalni i vaskrsni put Spasitelja sveta, izneli naše male krstove i poneli Njegov veliki do Golgote i našeg ličnog i zajedničkog Vaskrsenja.
„Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet… A svima koji ga primiše dade moć da postanu deca Božija –
onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje – nego od Boga.“ (Jovan 1: 9,12, 13)
Zahvaljujući tome, izdržali smo izuzetne napore i iskušenja da bismo se vratili novi i bolji.
„I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime.“ (Jovan 20: 30, 31)