Ово предграђе је 7. новембра 1810. године основао гувернер Лаклан Меквори, и у то време је  био велики пољопривредни центар. Данас је Ливерпул место где се преплићу многобројне културе, где заједно живе Либанци, Вијетнамци, Индијци, али и велики број наших људи, са око седам одсто укупне популације

Пре 211 година, 7. новембра 1810. године, основан је Ливерпул, мало место на око 27 километара југозападно од центра Сиднеја. Нашим људима је ово предграђе веома познато и овде живи велики број Срба. Све што пожелите из Србије може се купити управо у овом предграђу, често се на улицама Ливерпула чује српска музика, а српски специјалитети су на сваком кораку доступни. Улицу Меквори често називају и београдском Кнез Михајловом улицом. Она је сада претворена у пешачку зону у којој се налазе и кафићи у власништву наших људи, где се углавном чује српски језик.

Због свега овога, многи наши људи се у Ливерпулу осећају као код куће.

Ових дана, када Ливерпул прославља годишњицу свог оснивања, „Српски глас“ ће читаоце подсетити на историју овог места и како се развијао од његовог настанка.

Власништво америчког капетана

Први насељеници су у област где се сада налази Ливерпул почели да стижу 1791. године. Историјски подаци кажу да је све оно што је данас познато као Ливерпул било у власништву америчког капетана китоловца, по имену Ебенезер Банкер. Стигавши у Аустралију као капетан транспортног брода за осуђенике, добио је 500 јутара земље коју је назвао Колингвуд Дејл. На овом земљишту је изградио фарму Колингвуд, која и данас постоји на истом месту у улици Биркдејл Кресент. Изграђена давне 1810. године, Колингвуд је најстарија зграда у Ливерпулу, али и пета најстарија зграда у целом Новом Јужном Велсу. Тренутно је ова зграда затворена, јер се ради на њеној рестаурацији и ускоро ће добити свежији изглед, са свим реновираним просторијама које су некада постојале, рачунајући и спаваћу собу њеног власника, капетана Банкера.

Након оснивања, 7. новембра 1810. године, када је Ливерпул званично почео да постоји као велики пољопривредни центар, убрзано су се градили и остали значајни објекти.

Гувернер Меквори, као оснивач, је име Ливерпул дао по Роберту Бенксу Џенкинсону, грофу од Ливерпула, који је тада био државни секретар за колоније и енглеског града Ливерпула.

Болница у Ливерпулу

Први објекат ливерпулске болнице постављен је још раних 1790-их година, у виду шатора за војнике и осуђенике који су долазили у ову област, а са овим податком болница у Ливерпулу је постала друга најстарија болница у Новом Јужном Велсу, након болнице у Вестмиду.

Након тога, прва болница од цигле је пуштена у рад 1813. године. Она је тада имала три собе и могла је да прими до 12 пацијената. Медицина је тада била прилично ограничена, па су најчешћи третмани били пуштање крви у чашу, док су лекари оперативне инструменте носили у својим џеповима. У периоду од 1851. године, болница у Ливерпулу је радила као својеврстан азил, који је пружао уточиште старим, немоћним и сиромашним мушкарцима. Године 1933. у болници су предузети велики радови, укључујући изградњу савремене операционе сале, амбуланте, женског одељења и мртвачнице. Државна болница у Ливерпулу затворена је 1958. године, чиме је окончано 107 година службе за старе, болесне и сиромашне мушкарце. Поред старе државне болнице изграђена је нова, која је данас главни здравствени центар за југозападни Сиднеј. Има максимални капацитет од 960 кревета, 23 операционе сале и 60 кревета за интензивну негу.

Мрачна страна историје

Серијски убица Иван Милат, чија су убиства седам туриста ужаснула Аустралију и свет, је одрастао у  Ливерпулу. Син хрватског мигранта Стјепана и Аустралијанке Маргарет Елизабет, био је једно од четрнаесторо деце овог пара. Пре него што су се доселили у Ливерпул живели су у месту Босли Парк. Гнусне злочине је починио у периоду између 1989. и 1992. године, када је убио троје немачких, двоје британских и двоје аустралијских аутостопера, на путевима између Сиднеја и Мелбурна. Серијска убиства су откривена када су пронађена осакаћена тела у шуми близу Сиднеја. Иван Милат је био у затвору од 1994. године, осуђен на седам узастопних доживотних казни. Преминуо је од рака 2019. године у 75. години, у затвору Лонг Беј у Новом Јужном Велсу.

Сања Мирић – Шакић

 Српски парк није добио одобрење

Прошле године се појавила иницијатива да се у Ливерпулу изгради парк у част најпознатијим Србима у Аустралији. Том идејом би се одала част Србима, који су надалеко познати широм Аустралије. Међу њима би били новинари Карл и Питер Стефановић, бивша тенисерка Јелена Докић, професор Ана Делетић и легендарни фудбалски тренер Рале Рашић. Ова идеја није заживела, већ је одбијена од стране локалних власти, са образложењем да тај пројекат не би био у духу мултикултурализма који Ливерпул негује, и да не би било правично према другим нацијама које ту живе, уколико би се парк посветио само Србима.

Мултикултурални центар

Ливерпул је општина која је примила највише миграната из целог света и сматра се једном од највећих мултикултуралних центара, а са тим разлогом је добила назив „град миграната“. Данас Ливерпул има популацију од 220.000  људи, а више од 50 одсто грађана у својим кућама говори другим језиком а да то није енглески.

Поред староседелаца Аустралијанца и Енглеза, највећи број људи је дошао из Вијетнама, Либана, Италије, Индије, а у последње време највећи број стиже из Ирака. Према последњем цензусу из 2016. године, број Срба у Ливерпулу је износио око 6 хиљада.

150 година општине

Следеће године Ливерпул ће организовати прославу 150 година постојања као општина. Ово место има поносну историју староседелаца, а током овог периода је примио велики број нових Аустралијанаца из целог света.

Ричард Садлер је био морнарички официр и учитељ, који је пре 149 година изабран за првог градоначелника Ливерпула. Тада је имао 78 година, а у априлу 1873. године  је поднео оставку. Садлер је стигао у Нови Јужни Велс 1825. године и служио је као учитељ у школи за сирочад у Ливерпулу од 1829. до 1851. године.