Najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra, kada se igra finale turnira „US open“ biće u SAD. Tog dana postavićemo bistu Novaka Đokovića u „Srpskoj kulturnoj bašti“ u Klivlendu. Obavestićemo predsednika Džoa Bajdena da je Novak Đoković stigao u Ameriku – kaže Nikola Lončar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta

Marko Lopušina

– Svetskom prvaku u tenisu Novaku Đokoviću je zabranjeno da učestvuje na turniru „US open“. Mi u Teslinoj naučnoj fondaciji smo odlučili da Novak Đoković, najpoznatiji Srbin u svetu 11. septembra, kada se igra finale ovog turnira, bude u Americi. Tog dana postavićemo bistu Novaka Đokovića u „Srpskoj kulturnoj bašti“ u Klivlendu. Pozvaćemo američke medije da obaveste Džoa Bajdena, predsednika SAD da je Novak Đoković stigao u Ameriku – pun optimizma govori Nikola Lončar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta.

Lončar je predsednik TNF, koja ima 12.000 članova širom sveta. U anketi sa članovima i prijateljima, Lončar je došao do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane reči samog Novaka Đokovića o njegovoj i srpskoj najvećoj pobedi: “Kada je NATO uništavao moju zemlju Srbiju bez pravnog osnova 1999. godine bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na naš način. I evo me danas da kao šampion sveta u tenisu kažem – to uništavanje nije porazilo moj srpski narod i nije nam slomljen duh. I dalje smo radosni ljudi. To je naša pobeda” – Novak Đoković, 11. septembar 2022. godine Klivlend

Bista svetskog šampiona je rad vajara Bojana Mikulića iz Banja Luke. Model u gipsu koji je uradio upravo se nalazi u livnici. Izliven lik Novaka Đokovića u bronzi iz Srbije će otputovati za SAD. Mikulić je saradnik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, za koju je uradio desetak bisti srpskog genija Nikole Tesle. Ove biste su postavljene u SAD preko Srbije do Turske. Interesantno je da je bista srpskog genija ukradena 2014. godine iz Srpske kulturne bašte i da će ove godine TNF postaviti novu bistu Nikole Tesle u Klivlendu.

Od 1923. godine u Klivlendu postoji „Park nacija“ sa kulturnim baštama 120 država. Iz toliko zemalja sveta i nacija su stanovnici ovog grada, nekad poznatog po automobilskoj i čeličnoj industriji. Između dva svetska rata je postojala i „Jugoslovenska kulturna bašta“, koja je imala jedan spomenik Svetoga Save. Posle raspada SFRJ ova bašta je predata Sloveniji, a Srbija je dobila svoj deo parka.
Od 2008. godine postoji „Srpska kulturna bašta“, u kojoj su postavljene skulpture kralja Petra I Karađorđevića, Petra II Petrovića Njegoša, patrijarha Pavla, Nikole Tesle, Mihajla Idvorskog Pupina, Milutina Milankovića, Mileve Marić, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Stojanovića Mokranjca, Nadežde Petrović i Desanke Maksimović.

– U ovom međunarodnom klivlendskom vrtu naša „Srpska kulturna bašta“ je najlepša. Pored cveća i srpske trave na travnjaku, ovde su spomenici i biste jedanaest srpskih velikana, ali i svetskih ličnosti, koje su obeležile istoriju čovečanstva- kaže Aleks Mačeski, osnivač i glavni donator ovog srpskog parka, počasni konzul Srbije u državi Ohajo. Poslednja među velikanima postavljena je u julu mesecu prošle godine, bista pesnikinje Desanke Maksimović. Na postamentu biste je između ostalog zapisano da „njen rad naglašava praštanje, saosećajnost i ljubav“, što je u saglasju sa krilaticom svih kulturnih bašti – „Mir kroz uzajamno razumevanje“.

Da bi se obezbedila sredstva za obogaćivanje i održavanje bašte, Mačeski svake godine organizuje donatorski „Srpski golf izlet“. Tako je i bilo i dan pre otkrivanja Desankine biste.

– Mi na donatorskoj večeri i dobrotvornim prilozima sakupimo u naš fonda za srpsku baštu oko 12.000 dolara. Kako biste budu i skuplje nego što mi imamo para, onda čekamo i godinu i po dana dok ne sakupimo dovoljno dolara, da možemo da finansiramo izradu nove biste – otkriva nam Aleks Mačeski, inače, bivši izdavač, predsednik i glavni izvršni direktora lista „Plejn dilera“, koji je devedesetih jedini u SAD objavljivao istinu o srpskom narodu. Srpska kulturna bašta u Klivlendu je srpski muzej na otvorenom. Bilo je predloga da spomenik dobije sveti Nikolaj Velimirović, koji je radio na formiranju Srpske pravoslavne crkve u SAD. Međutim, vladike SPC u Americi nikako da nam daju blagoslov za ovaj poduhvat.
Ima predloga da svoju bistu u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlednu dobije i Đorđe Šagić, prvi srpski doseljenik u SAD davne 1814. godine. Šagić je osnivač prve srpske crkve Sveti Sava u Džeksonu. Njegova bista će biti postavljena posle spomenika najpoznatijim Srbima na svetu – Nikoli Tesli i Novaku Đokoviću. Tesla ima 33 spomenika i bisti u dvadeset država sveta. A Novak Đoković će imati samo dve biste.