[dropcap font=“0″]S[/dropcap]rbija nikom ne daje šansu, naročito ne svojim ljudima, čak iako naprave veliki uspeh na koji država može biti ponosna. Možda je najbolji primer prokockanog talenta u korist države bivši v.d. selektora fudbalske reprezentacije Ljubinko Drulović. Kada je napravio veliki i neočekivani uspeh sa mladom reprezentacijom, za koju, bez obzira na talenat ili spremnost, nismo očekivali da će se popeti na krov Evrope, Drulović je unapređen u vršioca dužnosti selektora. Iako mlad trener, nekada svetski poznati fudbaler, na tom mestu se zadržao samo nekoliko meseci, jer je nedavno za selektora postavljen holandski stručnjak Dik Advokat. Umesto da FSS bude ponosna na svog stručnjaka, koji se dokazao, i koji bi sigurno obavljao posao za manju sumu novca od Holanđanina, Tomislav Karadžić, večiti predsednik FSS, uništitelj srpskog fudbala, dovodi prosečnog holandskog trenera, koji verovatno ne poznaje ni naše igrače, ni temperament, niti gaji onu dozu ljubavi prema zemlji, koja bi kod Drulovića sigurno postojala. Epilog svega toga je da je Advokat objavio spisak igrača, skoro identičan Druloviću, osim što na tom spisku nema jednog od najboljih odbrambenih fudbalera Evrope Nevena Subotića. Zašto on nije dobio poziv, pitanje je za selektora, ali je Subotić igrač koji je odrastao van Srbije, pa mi se nekako čini da i pored izuzetnih kvaliteta, njemu su zafalili oni tipični današnji srpski – veze.
Ali, Drulović je samo primer kako se Srbija odnosi prema svojim najboljim pojedincima. Nisam čuo nekog domaćeg privrednika da se pohvalio kako mu je država pomogla, međutim strane privrednike, koji kupuju naša preduzeća za male pare, država je subvencionisala, nagrađivala, čak i otvarala im prostor da naprave poslove, koje su inače mogli da naprave i naši domaći privrednici. Međutim, uvek ostaje pitanje, da li su oni politički podobni ili ne, pa se onda deo jednog nacionalnog bogatstva ustupi strancima, delom zbog dodvoravanja njihovoj političkoj eliti, delom zbog straha, jer oni sigurno neće finansirati opoziciju u Srbiji.
Ovakav način funkcionisanja traje već dve decenije, tako da je ovo neka vrsta nacionalnog običaja. Nažalost, onog trenutka, kada smo počeli sa rasprodajom zemlje na ovaj način, više ne možemo da stanemo, i da budemo objektivni, pa će teško bilo koja vlast uspeti nešto da promeni. Međutim, ono što bi trebalo da zabrine svaku vlast, naročito neku buduću, jeste činjenica da će doći dan kada ne budemo imali šta da prodamo, kada će strane firme vladati na našem tržištu, pa će oni diktirati plate, uslove poslovanja i slično. Ma koliko se meni to ne sviđalo, to će biti trenutak kada ćemo sa dna da krenemo na gore, bez obzira što ćemo raditi za njih, jer će njima konačno biti bitan profit, pa nam se neće dogoditi neki novi Drulović. Doduše, tretiraće nas kao jeftinu radnu snagu, ali činjenica da će tog trenutka vlast ostati bez uticaja na narod, jer politička zapošljavanja i dilovi neće biti mogući na ovom nivou. Možda ni tada nećemo imati ništa, ali se bar nećemo baviti poniženjem radi zaposlenja i jeftinim politikanstvom. Kako god, neće nam biti dobro, ali ćemo bar znati šta nemamo, pa ćemo možda moći da krenemo ispočetka i stvaramo neku novu Srbiju.
No, da bismo stvorili nešto, na prvom mestu treba da promenimo sebe. Naš ugled u svetu nije najbolji, ali ni Škoti, koji su slični nama, nisu bili nešto poštovani, naročito u okviru Britanije, pa su danas došli do toga da imaju pravo na referendum. A to nije odluka od pre godinu, dve ili više. Wihov kulturni identitet je očuvan, zahvaljujući brizi o nacionalnim ciljevima, pa su tako pre dve decenije učestvovali u snimanju holivudskog hita Hrabro srce. Naravno, uz veliki novac, dobru glumačku ekipu, film je doživeo veliki uspeh, pa danas veliki deo sveta zna za hrabri škotski narod i Vilijama Volasa. Naravno, nije film promenio istoriju [kotske, kao ni njene mogućnosti, ali je sigurno doprineo boljem i većem ugledu jednog hrabrog naroda.
Pitam se da li će kod nas neko biti pametan da uloži veliki novac kako bi se snimio film sa srpskom pričom, dobrim glumcima, efektima i produkcijom. Ako bi svet upoznao priču o životu naših junaka, gledao bi nas drugačije, jer danas sve počiva na dobrom marketingu, a prostor za takav film postoji.
Niko nas neće podići na gore ako to sami ne uradimo.
www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk
