[dropcap font=“0″]С[/dropcap]рбија ником не даје шансу, нарочито не својим људима, чак иако направе велики успех на који држава може бити поносна. Можда је најбољи пример прокоцканог талента у корист државе бивши в.д. селектора фудбалске репрезентације Љубинко Друловић. Када је направио велики и неочекивани успех са младом репрезентацијом, за коју, без обзира на таленат или спремност, нисмо очекивали да ће се попети на кров Европе, Друловић је унапређен у вршиоца дужности селектора. Иако млад тренер, некада светски познати фудбалер, на том месту се задржао само неколико месеци, јер је недавно за селектора постављен холандски стручњак Дик Адвокат. Уместо да ФСС буде поносна на свог стручњака, који се доказао, и који би сигурно обављао посао за мању суму новца од Холанђанина, Томислав Караџић, вечити председник ФСС, уништитељ српског фудбала, доводи просечног холандског тренера, који вероватно не познаје ни наше играче, ни темперамент, нити гаји ону дозу љубави према земљи, која би код Друловића сигурно постојала. Епилог свега тога је да је Адвокат објавио списак играча, скоро идентичан Друловићу, осим што на том списку нема једног од најбољих одбрамбених фудбалера Европе Невена Суботића. Зашто он није добио позив, питање је за селектора, али је Суботић играч који је одрастао ван Србије, па ми се некако чини да и поред изузетних квалитета, њему су зафалили они типични данашњи српски – везе.
Али, Друловић је само пример како се Србија односи према својим најбољим појединцима. Нисам чуо неког домаћег привредника да се похвалио како му је држава помогла, међутим стране привреднике, који купују наша предузећа за мале паре, држава је субвенционисала, награђивала, чак и отварала им простор да направе послове, које су иначе могли да направе и наши домаћи привредници. Међутим, увек остаје питање, да ли су они политички подобни или не, па се онда део једног националног богатства уступи странцима, делом због додворавања њиховој политичкој елити, делом због страха, јер они сигурно неће финансирати опозицију у Србији.
Овакав начин функционисања траје већ две деценије, тако да је ово нека врста националног обичаја. Нажалост, оног тренутка, када смо почели са распродајом земље на овај начин, више не можемо да станемо, и да будемо објективни, па ће тешко било која власт успети нешто да промени. Међутим, оно што би требало да забрине сваку власт, нарочито неку будућу, јесте чињеница да ће доћи дан када не будемо имали шта да продамо, када ће стране фирме владати на нашем тржишту, па ће они диктирати плате, услове пословања и слично. Ма колико се мени то не свиђало, то ће бити тренутак када ћемо са дна да кренемо на горе, без обзира што ћемо радити за њих, јер ће њима коначно бити битан профит, па нам се неће догодити неки нови Друловић. Додуше, третираће нас као јефтину радну снагу, али чињеница да ће тог тренутка власт остати без утицаја на народ, јер политичка запошљавања и дилови неће бити могући на овом нивоу. Можда ни тада нећемо имати ништа, али се бар нећемо бавити понижењем ради запослења и јефтиним политиканством. Како год, неће нам бити добро, али ћемо бар знати шта немамо, па ћемо можда моћи да кренемо испочетка и стварамо неку нову Србију.
Но, да бисмо створили нешто, на првом месту треба да променимо себе. Наш углед у свету није најбољи, али ни Шкоти, који су слични нама, нису били нешто поштовани, нарочито у оквиру Британије, па су данас дошли до тога да имају право на референдум. А то није одлука од пре годину, две или више. Wихов културни идентитет је очуван, захваљујући бризи о националним циљевима, па су тако пре две деценије учествовали у снимању холивудског хита Храбро срце. Наравно, уз велики новац, добру глумачку екипу, филм је доживео велики успех, па данас велики део света зна за храбри шкотски народ и Вилијама Воласа. Наравно, није филм променио историју [котске, као ни њене могућности, али је сигурно допринео бољем и већем угледу једног храброг народа.
Питам се да ли ће код нас неко бити паметан да уложи велики новац како би се снимио филм са српском причом, добрим глумцима, ефектима и продукцијом. Ако би свет упознао причу о животу наших јунака, гледао би нас другачије, јер данас све почива на добром маркетингу, а простор за такав филм постоји.
Нико нас неће подићи на горе ако то сами не урадимо.
www.slavisapavlovic.rs
s.pavlovic9@yahoo.co.uk
