Још једно Светосавско летовалиште у организацији Митрополије аустралијско-новозеландске је завршено успешно, што сведоче лица насмејаних учесника истог. Летовалиште је за млађе учеснике било организовано у цркви Св. Саве у Гринзбороу, од 24.-26. децембра, а деца су имала прилику да, уз дружење, из кампа изађу богатији за многа знања из области веронауке, историје, црквеног појања итд.
За мало старије малишане, који су већ стасали за одвајање од родитеља, Светосавско летовалиште је организовано управо у манастиру Св. Саве у Илајну, чије име овај камп поносно носи. Главни организатор летовалишта у манастиру био је протојереј Милић Ракић. Окупљање учесника почело је у четвртак, 24. децембра рано ујутру и трајало до раних суботњих вечерњих часова, а по самом доласку, деца су хитала да се сместе у манастирске собе, како би што пре почела упознавања, дружења и планиране активности.
И заиста, на општу радост свих присутних, дечија игра и смех испунила је манастирско имање па је и манастир и његови становници ова три дана уживао и оживео, сећајући се старих времена када је многи народ заједно са својим породицама и децом викендима долазио и тако радошћу испуњавао сваки кутак нашег манастира. За сву децу били су припремљени разноврсни и богати оброци од стране попадије Илинке Ракић и сестара из Рокбенка, а не смемо да заборавимо ни наше домаћине у манастиру, који су, као и увек, широког и отвореног срца дочекали све присутне и тако потврдили гостопримство по којем је наш манастир надалеко познат. Око административних питања биле су задужене Мирјана Брчин и Светлана Јеремић, као представнице Савеза Кола српских сестара.
Срећна су била не само деца, него и одрасли који су заједно са својом децом дошли да помогну у припремању оброка, али и да се одморе и проведу време са својим најдражима. Упркос високим температурама, деца су увек била спремна за игру, дружење али и стицање нових знања. Свештеници из Мелбурна и околине ова три дана били су непрестано уз малишане трудећи се да употпуне њихов боравак у манастиру часовима веронауке, црквеног појања, географије, историје итд.
Посебну пажњу малишана привукле су креативне идеје оца Драгољуба Пантелића из Баларата који је припремио велики комад воска у који су учесници кампа стављали свеће у спомен стогодишњице Албанске Голготе и Анзак битке на Галипољу. Када су све шупљине за свеће биле испуњене, пламен свећа обликовао је број 100 и тако изазвао одушевљење присутних малишана.
Да правити свеће и није тако лак задатак, деци је показао отац Момчило Вукша који је припремио час прављења свећа и тако упослио и заинтересовао најмлађе који су се показали као добри ученици. Посебно интересантно за децу је било и сликање икона, па су наши мали уметници на овом кампу направили и своје прве иконице, захваљујући ђаконици Невени Вујасиновић из Рокбенка, која је заједно са учесницима направила и велику слику са отисцима дечијих ручица као успомену на боравак у манастиру.
За све време трајања кампа, деца су се показала као праве вредне пчелице, па су раном зором долазила на јутарња богослужења, а након многобројних активности и обавеза, опет дан завршавала са молитвом и вечерњим богослужењем у храму Св. Алимпија Столпника.
Ово радосно окупљање у манастиру Св. Саве, увеличао је и Његово Преосвештенство, епископ Митрополије аустралијско-новозеландске господин Иринеј, који је, не жалећи труда ни времена, дошао из Сиднеја да подржи овај вид окупљања и покаже важност коју треба да имају најмлађе генерације за све нас, јер су управо оне наша будућност. Владика Иринеј је деци одржао поучно и врло занимљиво предавање, а реакције деце најбоље се виде на њиховим знатижељним лицима и ручицама подигнутим увис, увек спремни да поставе додатна питања, а посебно радосни ако знају одговор на питања постављена од стране епископа.
Последњи дан кампа, отац Владислав Шиповац се заједно са дечицом из Гринзборо-а придружио учесницима кампа у манастиру. Тога дана, у суботу ујутру, 26. децембра у манастиру је служена Света aрхијерејска Литургија, на којој је началствовао владика Иринеј. Право је уживање било видети пуну цркву дечице и управо је то слика коју овај дечији камп шаље широм Аустралије, да су деца у цркви наша нада и наша будућност.
Колико су деца уживала најбоље показује чињеница да су се тешко одвајала од својих нових другара, желећи да знају када ће камп опет бити организован и једва чекајући да се опет сретну наредне године. У жељи да се идуће године у исто време сретнемо на истом месту, и са још више дечице, захваљујемо се организаторима и домаћинима, а посебно родитељима на њиховом труду и жељи да деца проводе време уз свој народ и своју цркву, тамо где и припадају.
Фото: Српски глас / Славица Костић Пеурача
