Priznajem Partizanovom treneru Dušku Vujoševiću: nisam imao agresivnost, borbenost i moralnu čvrstinu da zaštitim koleginicu iz esnafa Olju Bećković, ali imam i te kako dovoljno agresivnosti, borbenosti, moralne čvrstine i prava da osudim još jednu njegovu „pedagošku“ meru. Vujošević je ponovo davio svoje košarkaše. I sasvim je normalno da novinari i javnost osude ovakav brutalan potez učitelja prema učenicima. Čoveka od 54 godine prema momcima tri decenije mlađim od njega. Nečijoj deci čiji su roditelji baš njemu poverili da se stara o njima. Iživljavanje pred kamerama i pritom bezobrazno prebacivanje odgovornosti na druge. A šta se sve dešava u svlačionici Partizana, na treninzima i u „četiri zida“ ne smem ni da pomislim…
Sport jeste vrsta gladijatorske igre, nemilosrdnog drilovanja na treninzima i utakmicama. Tako se uostalom stvaraju igrači i ličnosti. Ali ono što već godinama radi Vujošević nije samo, kako on tvrdi, jedan od njegovih emotivnih nastupa. Kada i oni najzagriženiji „Grobari“ i poštovaoci lika i dela D. Vujoševića govore da mu je krajnje vreme da se povuče i više ne skrnavi legendu o sebi, onda postaje jasno da je ovaj trener postao „davitelj“ svoje ekipe, kluba i celokupnog Jugoslovenskog sportskog društva „Partizan“ na čijem je čelu. I srpskog sporta i košarke.
Može Vujošević da se neprimereno i nevaspitano ponaša prema svojim sportskim i ostalim protivnicima. Ali mi novinari nećemo nikada štedeti ovakve siledžije, pa makar svake godine osvajao po svaku cenu sve toliko mu drage trofeje. Apsurdan je njegov komentar da su „zlonamerni i prenaglašeni komentari novinara o ovom incidentu i da igračima nije potrebna zaštita od takvih novinara koji pokušavaju da neke njegove emotivne nastupe iskoriste stavljajući se u funkciju onih koji ne vole Partizan, a takvih ima dosta na vlasti u ovom trenutku“?! Ali ni ovim biserima nije kraj. Ovo je, kako kaže Dule, pokušaj da se dobra igra Partizana i povratak na stari put uspeha stavi u drugi plan i na taj način onemogući, pa zlo treba u semenu saseći?!
Teorija zavere protiv Partizana i njega traje godinama. I uvek su krivi drugi. Neko zlo koje se baš uvek zaveri baš protiv njega i crno-belih. I koje u semenu treba saseći… Krivi su rivali, sudije, novinari, država… Godinama je ovakav model bahatog ponašanja uspevao jer je Vujošević na taj način dodatno motivisao igrače i navijače. njegovo ponašanje na terenu i van njega se tolerisalo. Zato smo na kraju došli do ovakve bizarne situacije. Da golim rukama davi momke zbog greške na terenu, da pljuje, psuje, vređa koga stigne…
Došlo je vreme da se Vujoševiću dosudi namerna lična greška. Ne trebaju nam ovakvi „emotivni nastupi“. „Grobari“, ne dozvolite da legenda kluba postane njegov grobar. D. Vujošević. Davitelj ili davljenik?!
