Почетком септембра играћу представу „Ручни рад“ са колегиницама Исидором Минић и Бранком Шелић, гостоваћемо у Сиднеју, Камбери, Бризбејну, Аделаиду, Мелбурну и Перту
Аустралија је предивна земља и када сам пре десетак година одлазила пожелела сам да се вратим. Зато се радујем поновном доласку. Ето ме опет са представом „Ручни рад“. Играћемо у шест градова осам представа: 2. и 3. септембра Сиднеј, 5. септембар Камбера, 6. септембар Бризбејн, 8. септемабар Аделаид,9. и 10. септембар Мелбурн и 11. септембар Перт – каже прослављена глумица Дара Џокић у интервјуу за Српски Глас.
„Ручни рад“ је рађен по тексту француског писца Жан Клода Даноа. У Србији је ова представа доживела велики успех, шта очекујете у Аустралији, с обзиром да је тема универзална – положај жена у друштву кроз црнохуморну причу?
– Трагајући за неком комедијом са мало лица нашли смо ову црну комедију која се са успехом игра у Европи. Ми смо одлично прошли и у Београду и на многобројном гостовањима по Србији, а сад се надам да ће и публика у Аустралији радо гледати и смејати се немогућем заплету ове наше представе. Из искуства знам да наши људи са целог простора бивше Југославије радо долазе да чују свој језик и да ће то бити и овог пута успешно и на радост свих нас. Овог пута ће представа бити и превођена на енглески језик што је веома важно јер претпостављам да има младих и деце који можда не говоре матерњи језик тако добро. Можда ће и да дође неки Аустралијанац што би нам била посебна радост…
Каква сте искуства доживели извођењем овог комада од премијере и каква је сарадња са колегиницама Исидором Минић и Бранком Шелић?
– До сада смо имали изванредна искуства са публиком и представа се играњем развијала и расла и добијала на комичности и комуникативности. Исидора Минић и Бранка Шелић су моје колегинице и пријатељице из позоришта Атеље 212 у коме смо запослене дуги низ година. Веома добро се познајемо и играмо у многим представама на репертоару нашег угледног позоришта.
Са представом „Мјешовити брак“ обишли сте свет и показали да форма путујућег позоришта у којој се глумци сами организују може да буде веома успешна…
– Да, са „Мјешовитим браком“ смо Мима КараЏић и ја освојили тај продукциони модел и пропутовали цео свет са великим успехом где год сми играли. Аустралија или неке друге земље и континенти су далеко и не постоје финансијске могућности да позориште дође на гостовање са својим великим представама. Зато су ови наши глумачки напори, да сами путујемо и играмо мање форме, драгоцени као презентација наше културе, језика и традиције.
Какво је стање у српској култури и како глумци опстају?
– Стање у култури је у уској повезаности са целокупном економском ситуацијом у земљи. Мали буЏет не омогућава адекватну продукцију нових уметничких дела и недовољну пажњу у очувању наше баштине. Веома забрињавајуће али упркос томе виталност наших уметника не дозвољава да се све уруши и нестане. О свакој држави највише говори њена култура и то велике државе знају и разумеју.
Да ли се у Србији живи као у једном ријалитију?
– Ријалити тв форме су у ствари модерне гладијаторске игре и то смо нажалост увезли са запада. Те „ниске страсти“ гледалаца се подгревају и окупирају људе велики део времена тако да им не остане ни мало слободног простора да се запита шта се то дешава са њим и око њега. Јако перфидна игра медија и власти. Србија је нажалост улетела и у ту замку… Надам се не заувек.
У чему је проблем српског друштва, зашто стално стагнирамо, зашто смо у зачараном кругу?
– Српско друштво стагнира после сваког свог рата… А било их је онолико и сваки пут гради све из почетка. И највећи наш проблем је што не умемо да учимо из својих историјских искустава, него правимо исте или сличне грешке. Зато се и вртимо у круг. Осим тога, ништа није почело јуче и не завршава се сутра. Мудрост захтева да се ослањамо и не одбацујемо оно добро што су нам оставили преци, па макар се са њима идеолошки не слагали и да се све наслања једно на друго. Тако се граде озбиљне културе и озбиљне државе. А не сваки пут из почетка.
Који су вам даљи планови – нове представе, филмови?
– Планова за будућност увек има. чекају ме моје представе у позоришту које већ играм а сигурно ће бити и неких нових улога. Снимила сам и нове епизоде серије „Војна академија“ па ће се и то емитовати ускоро. Постоје још неки планови, али о њима кад се буду реализовали.
[box bg=“#“ color=“#“ border=“#“ radius=“0″]
Лична карта
Основну школу и гимназију је завршила на Звездари, након чега је уписала Факултет драмских уметности
Дипломирала је у класи професора Миње Дедића, а прву улогу је добила у позоришту Атеље 212
У њему ради и данас, али је гостовала и на сценама Београдског драмског позоришта, Народног позоришта у Београду и Звездара театра
Била је учесник фестивала у Будви, Суботици и Сплиту. Глумила је у великом броју филмова и серија и добитница је бројних награда
Специфична земља
– Аустралија је можда и најлепши континент (мада нисам видела Африку и Јужну Америку) и има неку специфичност коју нисам нигде срела. Наиме, веома лепа и богата земља, а људи некако опуштени, на медитерански начин. Тако ми се учинило да је живот некако лагоднији и удобнији. Сретала сам много наших људи од оних који су отишли одавно до оних који су тек пристигли и стекла утисак да је аутралијска држава учинила све да им олакша живот. То је била моја главна импресија. Не знам да ли је то још увек тако.
[/box]
Рајко Недић
