Većina nas, mislim na imigrante, pamti ovaj dan po tome što se na taj dan obično završava uvek teška borba za dobijanje državljanstva, dan kada se od australijskog društva dobije mladica drveta, kako bi i simbolički „pustili korene na ovom kontinentu“. To osećanje dobijanja državljanstva, trebali bi da osetimo svakog 26. januara, da nam bude više od neradnog dana ipak je to jedna od pobeda koju smo sami izvojevali.
Zašto je 26. januar proglašen za Dan Australije to svi znate, ali za ono dvoje ili troje koji nisu slušali, da ponovimo. Na taj dan 1788. godine, britanska Prva Flota, sastavljena od 11 brodova koji su isplovili iz engleskih luka godinu dana ranije, da bi uspostavila prvu evropsku koloniju, doplovila do današnjeg Sidneja. Naravno tu su se iskrcali i zaboli zastavu, „pustili korene“ i tako smo dobili Australiju.

Naravno ne treba zaboraviti ni aboridžinsku stranu priče.
To je uprošćena istorijska priča, a ta istorija uvek ima dve strane. Najvažnije je ono šta danas predstavlja ovaj dan, a to bi bilo, kao što sam negde pročitao –

„TO JE FANTASTIČAN NAČIN DA SE PROSLAVI ONO ŠTO ČINI AUSTRALIJU TOLIKO VELIKOM – PRIJATELJI, PRELEPA PRIRODA I NEŠTO HRANE NA ROŠTILJU“

I kada smo kod roštilja – ne preterujte sa količinom mesa, „zalivajte odgovorno“ i pazite na vatru.

SREĆAN VAM DAN AUSTRALIJE