Већина нас, мислим на имигранте, памти овај дан по томе што се на тај дан обично завршава увек тешка борба за добијање држављанства, дан када се од аустралијског друштва добије младица дрвета, како би и симболички „пустили корене на овом континенту“. То осећање добијања држављанства, требали би да осетимо сваког 26. јануара, да нам буде више од нерадног дана ипак је то једна од победа коју смо сами извојевали.
Зашто је 26. јануар проглашен за Дан Аустралије то сви знате, али за оно двоје или троје који нису слушали, да поновимо. На тај дан 1788. године, британска Прва Флота, састављена од 11 бродова који су испловили из енглеских лука годину дана раније, да би успоставила прву европску колонију, допловила до данашњег Сиднеја. Наравно ту су се искрцали и заболи заставу, „пустили корене“ и тако смо добили Аустралију.
Наравно не треба заборавити ни абориџинску страну приче.
То је упрошћена историјска прича, а та историја увек има две стране. Најважније је оно шта данас представља овај дан, а то би било, као што сам негде прочитао –
„ТО ЈЕ ФАНТАСТИЧАН НАЧИН ДА СЕ ПРОСЛАВИ ОНО ШТО ЧИНИ АУСТРАЛИЈУ ТОЛИКО ВЕЛИКОМ – ПРИЈАТЕЉИ, ПРЕЛЕПА ПРИРОДА И НЕШТО ХРАНЕ НА РОШТИЉУ“
И када смо код роштиља – не претерујте са количином меса, „заливајте одговорно“ и пазите на ватру.
СРЕЋАН ВАМ ДАН АУСТРАЛИЈЕ
